Ministarstvo prostora traži od Ustavnog suda da ispita plan generalne regulacije zelenih površina

Ta organizacija je u saopštenju navela da je u pitanju plan višeg reda koji bi po zakonu i planskoj regulativi morao da bude obavezujući prilikom daljeg planiranja.

"U Beogradu zelenilo nestaje brzinom svetlosti, što pokazuju i poslednji planovi na beogradskim opštinama. Prethodnih dana smo saznali da gradska uprava ponovo pokreće plan za uklanjanje mirijevske samonikle šume od 66 hektara, iako se lokalno stanovništvo tome protivi već više od dve godine", navodi se u saopštenju.

Dodali su da su planovi koji su objavljeni tokom leta, u velikoj većini u fokusu imali uklanjanje zelenih površina i prenamenu u stambeno-poslovnu gradnju, naglašavajući da Beograd ima usvojen plan sistema zelenih površina, koji bi to mogao da spreči, ali je taj plan "na perfidan način proglašen opcionim i tako ostao, praktično, mrtvo slovo na papiru".

Usled nepoštovanja tog plana, prema oceni te organizacije, nemoguće je implementirati i Program zaštite životne sredine grada Beograda, Akcioni plan za prilagođavanje na klimatske promene, Akcioni plan za zeleni grad, Akcioni plan za održivu energiju i klimu, kao i druga dokumenta, čiji je cilj da Beograd bude zeleniji i zdraviji grad.

Ministarstvo prostora navodi i da Beograd nema strateški, krovni planski okvir, zbog čega je grad u poslednjih 20 godina izgubio 10 odsto zelenih površina, a danas, prema konceprtu generalnog urbanističkog plana do 2041. godine, "Beograd ima samo devet odsto javnih zelenih površina i pitanje je koliko će se u narednim godinama taj procenat smanjiti".

"Pozivamo Ustavni sud da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti ovog plana, jer smatramo da zakonska i planska regulativa nisu ispoštovane. Osim toga, obratili smo urbanističkoj inspekciji podnošenjem prijave o statusu ovog plana, kako bi i oni utvrdili kako je plan sistema zelenih površina Beograda postao orijentacini, a ne obavezujući", dodaje se u saopštenju.