Uskoro u Srbiji prvi bilateralni ekosistem za primenu EPR modela u sektoru pneumatika
Privredna komora Srbije (PKS), italijanska kompanije Innovando i Konfindustrija Srbije potpisale su Memorandum o razumevanju, što predstavlja začetak formiranja prvog bilateralnog ekosistema u Srbiji za primenu EPR (Extended Producer Responsibility) evropskog modela upravljanja otpadom i to u sektoru pneumatika.
Kako je istaknuto na konferenciji "Future-Proof Industry: inovacije, partnerstva i održivi rast", cilj EPR modela produžene odgovornosti proizvođača, prema kojem je proizvođači odgovorni za svoje proizvode tokom celog životnog ciklusa, što uključuje i sakupljanje, reciklažu i odlaganje otpada kada proizvod više nije u upotrebi, jeste da se podstakne dizajn održivijih proizvoda i smanji opterećenje životne sredine.
Zamenik predsednika PKS Mihailo Vesović istakao je istakao da je konkurentnost za srpsku privredu sve teže održiva imajući u vidu ispunjavanje kriterijuma koji se traže posebno u fazi pridruživanja Evropskoj uniji i da je za Srbiju jedno rešenje sistemski pristup dekarbonizaciji.
"Pritisak prema kompanijama se postepeno pojačava, pa je bitno kako da im se pomogne. U osnovi cele transformacije kompanija je odnos prema životnoj sredini i ispunjavanje uslova dekarbonizacije, a jedan od preduslova za ispunjenje tih uslova jeste finansijska podrška, odnosno kako finansirati tehnološku transformaciju", naveo je Vesović.
On je istakao da PKS zagovara integrisani prinsip upravljanja rizicima i želi da pomogne kompanijama kroz razmenu znanja i razumevanja tehnoloških promena.
Vesović je naglasio da je srpska privreda nedovoljno prilagođena uslovima koji joj se nameću.
"Emisije industrijskog sektora u Srbiji su u proseku 15 do 20 odsto veće nego u EU. Što se tiče proizvodnje cementa, emisije su između 20 i 30 odsto veće, a po jedinici mase proizedenog čerlilka te emisije su su veće i do 100 odsto", ukazao je Vesović.
Podsetio je i da glavni problem elektroenergetskog sistema Srbije, koji je u osnovi privrede i koji umnogome određuje brzinu ove transformacije, emitovanje tri do četiri puta više CO2 nego u susednim zemljama i EU.
Cenu sporog prilagođavanja svemu tome će plaćati privreda što kroz CBAM takse EU, što kroz posedne troškove kašnjenja ove tehnološke transformacije.
Dodao je da Srbija ipak već pokušava da se kroz propise prilagodi EU regulativi, pa su usvojena dva zakona koja približavaju zemlju tom modelu oporezovanja emisija CO2.
"Bitno je da EU prepoznaje takse na emisije CO2 koje će se plaćati u Srbiji", rekao je Vesović i dodao da je važno da se sredstva od tog poreza usmeravaju na u zeleni fond, koji mora da se oformi, jer bi to jedino imalo smisla za kao pomoć privredi da se transformiše.
Predsednik udruženja Konfindustrija Srbija Romano Rosi je istakao da danas potpisani memurandum jača otpornost proizvođača i promoviše načela cirkularne ekonomije.
"Počinjemo sa sektorom koji igra ključnu ulogu u srpskom izvozu, a to je proizvodnja guma", kazao je on.
Dodao je da je zadatak Konfindustrije da u ovoj fazi pojednostavi stvari za privredu, odnosno da stvori prilike, omogući usluge, obuku i dijaloga sa institucijama i saradnju sa međunarodnim akterima.
"Nijedno preduzeće ne može da se suoči sa ovom transformacijom samo. Partnerstvo između industrije, finansija, osiguranja, konsaltinga i obrazovnog sistema su ključna za ubrzanje održivosti i konkurentnosti", rekao je Rosi.
Direktora za održivi razvoj italijanske kompanije Innovando Cveta Majtanović istakla je da je ta kompanija lider u dizajnu EPR modela i najveći nezavisni operater za proširenu odgovornost proizvođača u Evropi.
"EPR definiše način na koji će gume biti dizajnirane, korišćene i reciklirane. Za industriju to znači da prelazimo sa lineranih na cirkularne modele poslovanja u kojima je dominantna vrednost proizvoda na kraju životnog veka", kazala je ona.
Majtanović je istakla da o pneumaticima više ne može da se govori kao otpadu na kraju njihovog životnog veka, već o resursu koji je neophodan za kompetitivnost sektora.
"U tom smisli EPR nije više samo regulatorna formalnost, već postaje alat moderne industrijske politike", navela je ona.
Ukazala je da se danas 80 odsto uticaja na životnu sredinu određuje već u fazi dizajna proizvoda, a stopa cirkularnosti je ispod 12 odsto, što, kako je istakla, znači da postoji veliki prostor za inovativne tehnologije koje bi omogućila da se ti materijali, nakon kraja životnog veka pneumatika, ponovo upotrebe u nekoj proizvodnji.
"Usklađivanje ne bi trebalo da bude teret već velika šansa da se industriju pneumatika u Srbiji poravna satandardima Evrope", rekla je Majtanović.
Generalni direktor EIT Manufacturing East Johanes Hunšofski naveo je da je u pitanju inovativna zajednica koju podržava Evropski institu za teghnologiju sa misijom da se poveča održivost i kometitivnost kompanija.
Dodao je da EIT Manufacturing East ima više od 200 partnera - industrijskih lidera, instraživačkih organizacija i članova akademske zajednice sa kojima se rade rešenja za budućnos proizvodnje.
"ESG nije više uspetna teme, to je prednost neke proizvodnje i njen ključni deo", kazao je Hunšofski i dodao da kompanijama promažu da implementiraju taj model poslovanja.
Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori istako je kako je Italija spremna da podeli svoja znanja i iskustva sa srpskim partnerima.
"Želimo da dovedemo najbolje prakse i inovacione modele italijanskih kompanija u Srbiju. Italija je lider kada je u pitanju ESG, jer više od 70 odsto naših kompanija rangiraju se među najboljima u ESG klasi", rekao ke Gori.
U okviru konferencije su organizovana tri panela na kojima se govorilo o ulozi inovacija i novih tehnologija, strateškim partnerstvima, ESG praksama koje oblikuju globalne lance snabdevanja, kao i primeni veštačke inteligencije u praćenju emisija, proceni klimatskih rizika i unapređenju održivih lanaca snabdevanja.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
