Za uspeh CBAM-a ključno da se prihodi usmere u dekarbonizaciju industrije

Početak primene mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM) u Srbiji je bio uspešan u pogledu merenja emisija i planiranja investicija u čiste tehnologije, a njegov dugoročni uspeh zavisiće od toga koliko će se prihodi od oporezivanja koristiti za dekarbonizaciju domaće industrije i tako ubrzati zelena tranzicija i očuvati konkurentnost.

Iako je još rano govoriti o direktnim finansijskim efektima ovog mehanizma na energetski intenzivnu industriju, CBAM je već uticao na poslovanje kompanija i njegova primena će se u narednim fazama odraziti na cene i konkurentnost njihovih proizvoda.

Šefica jedinice za životnu sredinu u NALED-u Sanja Knežević Mitrović izjavila je za portal Zelena Srbija agencije Beta da je već sada vidljivo da je CBAM pokrenuo proces pripreme domaće industrije za dekarbonizaciju i da kompanije sve više rade na merenju i evidenciji emisija, planiranju investicija u čistije tehnologije i usklađivanju sa evropskim standardima.

CBAM podrazumeva naplatu emisija gasova sa efektom staklene bašte koji potiču iz industrija čelika i gvožđa, đubriva, aluminijuma, cementa, vodonika i pri proizvodnji električne energije prilikom njihovog uvoza na teritoriju Evropske unije.

Srbija je 1. januara počela da primenjuje dva zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, kako bi se uskladila sa EU Sistemom trgovine emisijama (ETS) u cilju dekarbonizacije, na šta se obavezala potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

Knežević Mitrović je rekla da se obračun po osnovu ovih zakona vrši za prethodnu godinu, pa se prva konkretna plaćanja očekuju tokom 2027. godine.

"Zbog toga je još rano govoriti o punim efektima na cene proizvoda, troškove proizvodnje ili obim izvoza u EU, jer se CBAM trenutno nalazi u prelaznoj fazi prilagođavanja u kojoj kompanije pre svega imaju obavezu izveštavanja o emisijama" rekla je Knežević Mitrović.

Porez na emisije ugljen-dioksida koji plaćaju domaće kompanije koje izvoze u EU sada iznosi oko četiri evra po toni i za taj iznos bi trebalo da bude umanjen od evropske cene CBAM-a, a koja je trenutno približno 75 evra po toni. Na taj način deo finansijskog tereta ostaje u domaćem sistemu umesto da kompletan novac odlazi u budžet EU.

"Ključna ideja je da sredstva koja kompanije budu plaćale po ovom osnovu ostanu u Srbiji i da se potencijalno usmere u dekarbonizaciju domaće industrije, odnosno ulaganja u čistije tehnologije, energetsku efikasnost i smanjenje emisija ugljen-dioksida", istakla je Knežević Mitrović.

NALED se zato zalaže za ponovno uspostavljanje Zelenog fonda koji predstavlja značajan mehanizam za namensko trošenje sredstava u oblasti zaštite životne sredine što uključuje i pitanje dalje dekarbonizacije industrije, ili alternativno za namenski Fond za dekarbonizaciju.

"Dugoročno, uspeh ovog mehanizma zavisiće upravo od toga koliko će Srbija uspeti da sredstva prikupljena kroz ove poreze vrati privredi kroz podršku zelenoj tranziciji i očuvanje konkurentnosti izvoznika na tržištu EU", istakla je Knežević Mitrović.

Direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije Stanislava Simić je takođe ocenila da je važno da prihodi od oporezivanja emisija budu sistemski usmerena nazad u privredu, kroz poseban fond za projekte dekarbonizacije.

"Takav pristup je u skladu sa praksom EU i pokazuje se kao efikasan način da se istovremeno ubrza tranzicija i očuva konkurentnost industrije", rekla je Simić za Zelenu Srbiju.

Da bi se ubrzao proces zelene tranzicije, Simić navodi da je potrebna snažnija i predvidiva podrška države, imajući u vidu da su investicije u dekarbonizaciju dugoročne i kapitalno zahtevne.

"U narednom periodu ključni fokus treba da bude na doslednoj primeni već uspostavljenog zakonodavnog okvira. Pravila za oporezivanje emisija su definisana, ali je sada važno da se kroz podzakonske akte precizno urede način obračuna i pravila, kako bi se smanjila neizvesnost u poslovanju i obezbedila puna jasnoća u pogledu obaveza koje očekuju kompanije", rekla je Simić.

Ona je navela da je CBAM doneo novi nivo transparentnosti i administrativnih obaveza, kao i da uvodi dodatni troškovni pritisak koji će se neminovno reflektovati na cenu proizvoda u narednim fazama.

"Kompanije koje izvoze u EU sada moraju detaljno da prate i prijavljuju emisije ugljen-dioksida po proizvodu, što zahteva dodatne resurse, unapređenje internih sistema i blisku saradnju sa kupcima u EU. Kompanije koje imaju veći ugljenični otisak suočiće se sa manjom konkurentnošću u odnosu na proizvođače iz EU koji su već u sistemu trgovine emisijama", rekla je Simić.

Što se tiče izvoza, ona je navela da je već sada vidljivo da CBAM utiče na strateško pozicioniranje kompanija i deo proizvođača preispituje dugoročnu isplativost izvoza u EU, pojedini razmatraju diverzifikaciju ka tržištima bez ovakvih mehanizama, dok drugi ubrzano investiraju u dekarbonizaciju kako bi zadržali pristup EU tržištu.

"U ovom trenutku nema široko dokumentovanih masovnih gubitaka, ali je evidentno da CBAM menja pravila igre i postavlja jasan signal: konkurentnost u budućnosti neće zavisiti samo od cene i kvaliteta, već i od ugljeničnog intenziteta proizvoda", kazala je Simić.

Prema njenoj oceni, prelazni period je bio uspešan u smislu podizanja svesti, uspostavljanja sistema za praćenje emisija i pokretanja investicionih ciklusa.

Tokom faze pripreme i prilagođavanja za primenu ovog mehanizma prethodnih godina, Simić kaže da je ostvaren napredak u smanjenju emisija i potrošnje energije kroz povećano korišćenje alternativnih goriva i obnovljivih izvora energije, optimizaciju proizvodnih procesa, unapređenje energetske i resursne efikasnosti i primenu cirkularnih modela poslovanja.

Ipak, dodala je, glavni efekti u smanjenju emisija će tek uslediti u narednim godinama, uz podršku regulatornog okvira, finansijskih mehanizama i saradnje sa EU.

"Najveći iskoraci u dekarbonizaciji zahtevaju značajne kapitalne investicije i dugoročno planiranje. Tehnologije poput hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida, kao i duboka transformacija proizvodnih procesa, još uvek su u ranoj fazi implementacije u regionu", rekla je Simić.

EU planira da naredne godine proširi primenu CBAM-a na 180 prerađenih proizvoda sa visokim intenzitetom ugljenika što će imati indirektni uticaj na širi deo prerađivačke industrije, jer bi trošak ugljenika bio prenet duž lanca vrednosti, a ne samo na proizvođače osnovnih materijala.

Simić je rekla da se očekuju sve stroži zahtevi u pogledu praćenja, izveštavanja i smanjenja emisija, što znači da će dekarbonizacija sve više biti pitanje konkurentnosti, a ne samo usklađivanja sa regulativom.

"Proširenje CBAM dodatno pomera fokus sa same regulative na stvarnu sposobnost kompanija da smanje emisije i očuvaju konkurentnost. Energetski intenzivna industrija čini osnovu industrijskog sistema i lanaca vrednosti, zbog čega njen pristup dekarbonizaciji ima širi uticaj na celu privredu. Ovo je veoma složen i iscrpljujući proces, i savet za sve u lancu, jeste da ako nisu počeli da se spremaju za CBAM, da krenu danas", kazala je Simić.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.