NVO dale predloge za oživljavanje Zelene agende EU za Zapadni Balkan

Grupa nevladinih organizacija sa Zapadnog Balkana dala je predloge za poboljšanje akcionog plana za sprovođenje Zelene agende u regionu, da bi se postigli bolji rezultati i efikasnije koristili fondovi EU za zaštitu životne sredine.

Predlozi 18 NVO, podneti uoči ažuriranja Zelene agende ove godine, imaju za cilj povećanje fokusa inicijative, transparentnosti i rezultata Zelene agende za Zapadni Balkan, saopštila je danas Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).

Među predlozima je zahtev da se preispita dobrovoljna priroda Zelene agende i da se od vlada traži da se javno obavežu na određene akcije.

"Bez obavezujuće implementacije i bez posledica za nesprovođenje, napredak je previše spor", navodi se u njihovim predlozima.

Predlozi takođe uključuju detaljne prioritetne akcije koje imaju veliki uticaj na unapređenje dekarbonizacije, smanjenje zagađenja i očuvanje biodiverziteta, kao što je primena ključnog zakonodavstva EU o životnoj sredini i pravna zaštita prirodnih područja.

NVO su pozvali Savet za regionalnu saradnju (RCC), koji je glavni regionalni partner u koordinaciji Zelene agende, da podeli akcioni plan na vremenski ograničene korake, jasno navodeći ko je odgovoran za njihovo sprovođenje i sa osnovnim informacijama kako bi se omogućilo efikasno praćenje napretka.

Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč Pipa Galop rekla je da je Zelena agenda neophodna i da novi evropski komesar za proširenje treba da preuzme kontrolu.

"Sa klimatskim haosom koji se ubrzava širom Zapadnog Balkana, Zelena agenda je neophodna. Ali skoro smo na pola puta do 2030. i jedva da je počela. Sada je nužno da novi komesar za proširenje EU preuzme kormilo i osigura da se fondovi EU efikasno koriste u regionu, za dobrobit ljudi i životne sredine", rekla je Galop.

Zelena agenda za Zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija u oktobru 2020, glavna je inicijativa za podsticanje vlada regiona da koriste fondove EU za dekarbonizaciju, smanjenje zagađenja, cirkularnu ekonomiju, održivi ruralni razvoj i zaštitu biodiverziteta.

CEE Benkvoč je saopštio da četiri godine od njegovog pokretanja i tri godine otkako su lideri Zapadnog Balkana usvojili Akcioni plan 2021-2030 u oktobru 2021. godine, nedostatak jasne strukture, vremenskog okvira i ciljanog izveštavanja i dalje sprečava civilno društvo da vrši efikasan nadzor.

"Ovo izaziva zabrinutost u vezi sa efikasnošću i dodatom vrednošću Zelene agende, posebno pošto mnoge stavke Akcionog plana dupliraju postojeće obaveze zemalja prema Ugovoru o Energetskoj zajednici i Ugovoru o Transportnoj zajednici", navodi se u saopštenju.

Predloge su, pored ostalih, podržali Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Beogradska otvorena škola, Resursni centri za životnu sredinu iz BiH, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Zelena agenda za Zapadni Balkan biće tema ministarskog sastanka u okviru Berlinskog procesa 8. oktobra.