Beli krovovi mogu da smanje rizik od smrti zbog vrućina

Trećina smrtnih slučajeva tokom rekordno toplog leta 2018. godine u Londonu mogla je da bude sprečena da su krovovi britanske prestonice bili okrečeni u belo, pokazuje nova studija.

Prosečna temperatura od juna do avgusta te godine bila je 19,2 stepena, što je za oko 1,6 stepeni više od proseka za to doba godine.

Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža i Univeziteta u Ekseteru zaključili su da su „hladni“, svetlo obojeni krovovi širom Londona mogli da smanje temperaturu u gradu za oko 0,8 stepeni.

To bi, prema njihovoj proceni, sprečilo smrt 249 ljudi, odnosno 32 odsto od 786 ljudi koji su umrli od posledica vrućina u Londonu u junu, julu i avgustu 2018.

„Hladni krovovi, široko primenjeni, mogu značajno smanjiti temperaturu vazduha u gradu“, kazao je glavni autor istraživanja Čarls Simpson iz Škole za životnu sredinu, energiju i resurse na Londonskom univerzitetskom koledžu, prenosi Juronjuz.

Efekat hlađenja širom grada bi, istakao je, sačuvao živote i poboljšao kvalitet života stanovnika u urbanom području.

Rezultati istraživanja pokazuju i da solarni paneli postavljeni na krovovima takođe mogu da smanje temperaturu dok istovremeno proizvode energiju i time smanje broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom.

Instaliranje solarnih panela na krovove bi spustilo temperaturu za oko 0,3 stepena, čime bi bilo sačuvano 96 života, odnosno 12 odsto smrtnih slučajeva usled vrućina tog leta.

Tokom ta tri meseca, solarni paneli bi istovremeno proizveli 20 teravat-sati električne energije, što je više od polovine energije potrošene  u Londonu tokom cele 2018. godine.

„Solarni paneli imaju velike prednosti kao izvor obnovljive energije, pa je dobro videti da neće učiniti grad toplijim“, rekao je Simpson.

Vruća leta kao što je bilo 2018. postaju sve učestalija zbog klimatskih promena. Leto ove godine je bilo najtoplije od kada postoje merenja, posle rekordno toplog leta 2023.

U Velikoj Britaniji se procenjuje da 83 odsto stanovnika živi u urbanim sredinama, pa je pronalaženje načina da se rashlade gradovi sve važnije u okolnostima globalnog zagrevanja.

U gradovima nastaje takozvani efekat „urbanog toplotnog ostrva“ što znači da zgrade, putevi i druga infrastruktura apsorbuju i ponovo emituju sunčevu toplotu više nego prirodno okruženje što gradove čini toplijim.

Krovovi svetlih boja apsorbuju manje sunčeve energije nego tradicionalni krovovi tamne boje, što bi moglo da pomogne u spuštanju temperature u gradovima, ali i unutar zgrada.