Domaćin COP30: Bogate zemlje sveta da se ugledaju na klimatska rešenja Kine
Klimatske promene
| Izvor: Beta
| 10.11.2025
|
access_time
15:10
Bogate zemlje sveta trebalo bi da se ugledaju na Kinu kada su u pitanju proizvodnja i korišćenje opreme za čistu energiju, izjavio je Andre Korea do Lago, brazilski diplomata zadužen za klimatsku konferenciju COP30, koja je počela danas.
"Smanjenje entuzijazma globalnog Severa pokazuje da se globalni Jug pomera", rekao je on novinarima u Belemu, prenosi britanski list Gardijan (Guardian).
On se osvrnuo na Kinu, najvećeg proizvođača efekta staklene bašte na svetu, ali i najvećeg potrošača čiste energije i rekao da "Kina smišlja rešenja koja su (namenjena) za sve (države).
"Solarni paneli su jeftiniji, toliko su konkurentni da su sada svuda. Ako razmišljate o klimatskim promenama, ovo je dobro", rekao je Lago.
Na konferenciji COP30, koja će trajati naredne dve nedelje, učestvuju ministri i visoki zvaničnici iz 194 zemlje sveta, a oni bi trebalo da usavrše planove o ograničenju globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni utvrđenih Pariskim sporazumom, kako bi se postavio plan za postepeno ukidanje fosilnih goriva i osiguralo da siromašne zemlje dobiju potrebnu pomoć.
Među prvim tačkama dnevnog reda su nacionalni planovi za smanjenje efekta staklene bašte, što bi trenutno dovelo do razornih 2,5 stepena zagrevanja.
Brazil je, kao domaćin samita, fokusiran na implementaciju postojećih obaveza, među kojima je i utrostručavanje obnovljivih izvora energije do 2030. godine i udvostručavanje energetske efikasnosti.
Siromašnije zemlje traže garancije da će dobiti sredstva za zaštitu od posledica klimatskih promena, a na samitu će se razmatrati i plan za ukidanje fosilnih goriva širom sveta.
Konferencija je otvorena ogorčenim neslaganjima oko toga na šta bi zasedanje trebalo da se fokusira, a šta ne treba da se nađe na dnevnom redu.
Na COP26 u Glazgovu 2021. godine, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države (SAD), Evropska unija (EU) i druge članice postigle su globalnu obavezu o smanjenju emisije metana za 30 odsto do 2030. godine, a sporazum je potpisalo oko 159 zemalja.
Emisije metana kod nekih potpisnica su se od tada ipak povećale, prema podacima kompanije za satelitsku analizu "Kajros".
Emisije šest najvećih potpisnica sporazuma – SAD, Australije, Kuvajta, Turkmenistana, Uzbekistana i Iraka – sada su 8,5 odsto iznad nivoa iz 2020. godine.
"Smanjenje entuzijazma globalnog Severa pokazuje da se globalni Jug pomera", rekao je on novinarima u Belemu, prenosi britanski list Gardijan (Guardian).
On se osvrnuo na Kinu, najvećeg proizvođača efekta staklene bašte na svetu, ali i najvećeg potrošača čiste energije i rekao da "Kina smišlja rešenja koja su (namenjena) za sve (države).
"Solarni paneli su jeftiniji, toliko su konkurentni da su sada svuda. Ako razmišljate o klimatskim promenama, ovo je dobro", rekao je Lago.
Na konferenciji COP30, koja će trajati naredne dve nedelje, učestvuju ministri i visoki zvaničnici iz 194 zemlje sveta, a oni bi trebalo da usavrše planove o ograničenju globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni utvrđenih Pariskim sporazumom, kako bi se postavio plan za postepeno ukidanje fosilnih goriva i osiguralo da siromašne zemlje dobiju potrebnu pomoć.
Među prvim tačkama dnevnog reda su nacionalni planovi za smanjenje efekta staklene bašte, što bi trenutno dovelo do razornih 2,5 stepena zagrevanja.
Brazil je, kao domaćin samita, fokusiran na implementaciju postojećih obaveza, među kojima je i utrostručavanje obnovljivih izvora energije do 2030. godine i udvostručavanje energetske efikasnosti.
Siromašnije zemlje traže garancije da će dobiti sredstva za zaštitu od posledica klimatskih promena, a na samitu će se razmatrati i plan za ukidanje fosilnih goriva širom sveta.
Konferencija je otvorena ogorčenim neslaganjima oko toga na šta bi zasedanje trebalo da se fokusira, a šta ne treba da se nađe na dnevnom redu.
Na COP26 u Glazgovu 2021. godine, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države (SAD), Evropska unija (EU) i druge članice postigle su globalnu obavezu o smanjenju emisije metana za 30 odsto do 2030. godine, a sporazum je potpisalo oko 159 zemalja.
Emisije metana kod nekih potpisnica su se od tada ipak povećale, prema podacima kompanije za satelitsku analizu "Kajros".
Emisije šest najvećih potpisnica sporazuma – SAD, Australije, Kuvajta, Turkmenistana, Uzbekistana i Iraka – sada su 8,5 odsto iznad nivoa iz 2020. godine.
