U Srbiji popisano više od 1.900 gnezda bele rode

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo je danas da je, od aprila do jula ove godine, u Srbiji popisano rekordnih 1.927 gnezda bele rode, smeštenih najčešće na električnim stubovima.

U popisu je učestvovalo više od 200 ljudi koji su, kako je navedeno, obišlo gotovo svako naseljeno mesto u Srbiji.

U 1.597 zauzetih gnezda popisivači su izbrojali ukupno 4.374 mladunaca ovih ptica.

Od zabeleženih gnezda ove godine 1.137 nalazi na teritoriji Vojvodine, a južno od Save i Dunava 790.

U 40 gnezda su primećene samo po jedna ili dve odrasle jedinke bez mladunaca, a za njih 88 se nije moglo potvrditi prisustvo mladunaca.

"Potamišje je područje koje se izdvojilo po brojnosti belih roda i potvrdilo kakvi su im ekološki uslovi potrebni: blizina reka, kanala, plavnih područja i prostranih pašnjaka na kojima pronalaze dovoljno ribe, sitnih glodara, vodozemaca i insekata kojima se hrane. Najveća iznenađenja ovog popisa su sela Vražogrnci, Veliki Izvor i Grljan u opštini Zaječar, gde su izbrojana 64 gnezda, izjavila je ornitološkinja DZPPS-a i koordinatorka popisa Kristina Milošević.

Ona je dodala da je svojevrsna senzacija i selo Donje Međurovo, u niškoj opštini Palilula, koje je pre 10 godina imalo pet, a ovoga puta čak 25 aktivnih gnezda.

Kako je istaknuto, najviše gnezda, zabeleženo ja na teritoriji Grada Novog Sada - 49, od čega je 47 u koloniji belih roda na stubovima nezavršenog objekta u naselju Klisa.

Po broju aktivnih gnezda slede Aradac (36), Čenta (34), Kovilj (36), Sakule (32), Perlez (31), Botoš (25), Uzdin (26), Donje Međurovo (25), Orlovat (22), Idvor (26).

U banatskom Tarašu, koji je 2015. sa 47 gnezda proglašen za Evropsko selo roda, zabeležen je pad brojnosti aktivnih gnezda pa ih je ove godine bilo 29, a uzroci tome se mogu tražiti u promeni okolnog staništa i stradanju roda od posledica strujnog udara (elektrokucije), navedeno je u saopštenju.

Kada su u pitanju objekti za izgradnju gnezda, u 1.043 slučaja rode su odabrale električne stubove, a 220 gnezda je bilo na stubovima u namenski postavljenim platformama, tj. u bezbednim gnezdima.

Na dimnjacima je zabeleženo 335 gnezda, na drugim delovima krova ih je bilo 133, na drveću 37 i još 159 na različitim objektima poput spomenika, trafo-stanica, visokonaponskih električnih stubova.

Iz DZPPS podsećaju da se na teritoriji Vojvodine 1979. od više od 1.500 gnezda, nijedno nije nalazilo na električnom stubu, dok ih je 853 bilo izgrađeno na stogovima i balama slame. Ove godine nije zabeleženo nijedno gnezdo takvog tipa.

Tokom popisa, kroz razgovor sa meštanima, potvrđeno je da su bele rode najčešće pozitivno vrednovane ptice, da ako i ne donose sreću, raduju ljude u čijoj blizini žive, saopštio je DZPPS.

Mnogi posmatraju rode, beleže datum njihovog dolaska i odlaska, broj mladunaca, pružaju im pomoć u slučaju povrede ili im svojevoljno, udruženim snagama, prave i postavljaju platforme za gnežđenje.

Neka gnezda su se i izdvojila: jedno je na vrhu četinara gde ga i najblaži vetar poljulja, jedno je na zvoniku tik uz samo zvono.

U Kovilju je, na presečenom hrastu, zabeleženo jedno od najstarijih gnezda na Balkanu, čija se starost procenjuje na više od 100 godina.

U Novom Slankamenu je privremeno obustavljeno rušenje objekta upravo zbog gnezda koje su tu nalazi godinama.

Jedan par roda u Valjevu odlučio je da svoje gnezdo postavi na kranu koji se ne koristi duže vreme, a nakon nepunih mesec dana, još jedan par im se pridružio, napravio gnezdo i uspešno odnegovao mlade, na drugom kraju krana.

Iz DZPPS podsećaju da se Ideja o popisu belih roda, usaglašenom na međunarodnom nivou, javila još 1934. godine.

Od tada, popis se obavlja na svakih 10 godina, u više od 30 zemalja Evrope, Azije i Afrike, a koordinator je NABU (Naturschutzbund Deutschland), ornitološka organizacija iz Nemačke.

Pre nego što se DZPPS pridružilo ovom popisu, bele rode su brojane u Srbiji, najpre samo u Vojvodini, počev od 1957. godine.

Istaknuto je da su bele rode (Ciconia ciconia) u velikoj meri svoj život vezale za čoveka, pa svoja velika gnezda gotovo isključivo grade u naseljenim mestima.

Na osnovu praćenja populacije belih roda mogu se ustanoviti opšte stanje i promene u životnoj sredini što kasnije doprinosi efikasnijim naporima za očuvanje kako roda i njihovih staništa, tako i naše životne sredine, naveli su iz DZPPS.