Rio Tinto: Netačna računica da bi od projekta Jadar prihod države bio 2,6 evra po glavi stanovnika

Računica koja prikazuje da bi Srbija od litijuma imala prihod od 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje je netačna, manipulativna i plasirana isključivo sa ciljem da pogrešno reprezentuje i namerno umanje ekonomski efekti projekta "Jadar", saopštila je danas kompanija Rio Tinto koja treba da sprovodi taj projekat.

U reagovanju kompanije na analizu ekonomskih efekata projekta "Jadar" koji su uradili biznismen Zoran Drakulić i ekonomisti Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić, navodi se da ta studija "predstavlja grub falsifikat kojim se zlonamernom manipulacijom činjenica kreiraju lažne informacije".

U analizi koju je juče objavila agencija Beta ocenjeno je da su ekonomski efekti projekta "Jadar" za Srbiju krajnje neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju su ravni nuli, i da bi taj projekat trebalo da bude obustavljen.

"Netačno je da će Srbija dobiti samo 695 miliona evra tokom trajanja projekta. Samim tim, ključni argument da će Srbija od litijuma zaraditi 2,6 evra po glavi stanovnika je netačan i evidentno predstavlja još jedan deo kampanje dezinformacija, posebno imajući u vidu da se ova takozvana 'studija' objavljuje samo dan pred diskusiju u Narodnoj skupštini Republike Srbije o predlogu zakona kojim se traži zabrana eksploatacije litijuma i bora", ističe se u saopštenju Rio Tinta.

Po računici te kompanije Srbija od realizacije projekta „Jadar“ samo na ime poreza i rudne rente prihodovala preko 180 miliona evra godišnje, što je oko jedan odsto prihoda trenutnog državnog budžeta Srbije.

"Tačno je i, kada se uzmu u obzir i drugi glavni porezi, da bi projekat platio više od 4,8 milijardi evra tokom svog 40-godišnjeg trajanja", navodi se u saopštenju Rio Tinta i dodaje da bi planirana investicija „Jadar“ projekta iznosila 2,55 milijardi evra, što bi bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije.

Kompanija je priocenila da bi u fazi izgradnje projekta „Jadar“ bilo otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija, čija bi prosečna neto plata bila veća od 1.100 evra.

"Očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od tri odsto trenutnog BDP-a Srbije", procenio je Rio Tinto.

Povodom tvrdnji iz analize da Rio Tinto neće plaćati porez na dobit tokom prvih pet godina kompanija je istakla da su neosnovane, jer je Rio Tinto registrovan u zemlji članici OECD-a, gde je minimalna stopa poreza na dobit od 15 odsto obavezna svuda gde posluju.

"Računica da su stotine miliona evra infrastrukturne podrške obezbeđene od strane Republike Srbije isključivo za projekat 'Jadar' su neosnovane i ne odgovaraju stvarnosti. Rio Tinto se obavezao da će finansirati i izgraditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (ne kanalizacionu mrežu) po ceni većoj od 150 miliona evra, a za ovu izgradnju neće biti obezbeđena finansijska podrška Republike Srbije", navela je kompanija u saopštenju.

Komentarišući navode iz analize da o nerealnoj i optimističnoj ceni litijuma na kojoj Rio Titno bazira efekte projekta "Jadar", kompanija je navela da iako su cene litijum-karbonata trenutno niže, očekuje se da će se dugoročno tržište stabilizovati po višim prosečnim vrednostima, s obzirom na rastuću potražnju i ograničene rezerve ovog resursa.

Povodom navoda da je jedina dostupna procena ekonomskog efekta projekta "Jadar" zasnovana na studiji koju je naručila i platila "malo poznata londonska konsultantska kompanija" Ergo Strategy Group, Rio Tinto je istakao da se radi o renomiranoj kompaniji specijalizovanoj za analizu tržišta, strateško savetovanje i ekonomsku procenu projekata u oblastima rudarstva, energetike i infrastrukture.

"Tvrdnje o negativnim ekološkim efektima projekta 'Jadar' nisu utemeljene na činjenicama. Projekat je razvijen uz najstrože standarde ekološke zaštite i održivosti, uz poštovanje svih zakonskih i regulatornih okvira Republike Srbije, kao i međunarodnih normi. U prilog tome govore predstavljeni Nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu, zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta", navodi se u saopšptenju Rio Tinta.