"Umesto svečanog i prigodnog obeležavanja ovog datuma, koji je važan u istoriji naše prestonice, jer smo među prvim gradovima u Evropi imali tramvajski prevoz, na ovaj datum danas možemo samo da konstatujemo niz problema u javnom prevozu Beograda, koji od prve konjske zaprege koja je prevozila putnike do danas nikada nisu bili veći", navedeno je u zajedničkom saopštenju sinidikata GSP-a "Centar", "Pravda", "Sloga" i Sindikata zaposlenih u javnom prevozu Beograda.
Kako je istaknuto, poslednje dve godine desio se niz "pogubnih odluka gradske vlasti, koje su javni prevoz u Beogradu dodatno učinili lošijim i unazadili ga, a sa nikada više izdvajanja iz budžeta grada".
Iz sindikata podsećeju da se tako od prethodnog sistema naplate karata, koji je primenjen u desetinama svetskih metropola, došlo "do nefunkcionalnog sistema koji nema nijedan milionski grad i u kojem je prihod od naplate karata na istorijskom minimumu".
Navedeno je da se ništa ne preduzima ni na gradnji novih saobraćajnih depoa kako bi saobraćaj bolje funkcionisao.
"Poslednji tramvajski saobraćajni depo GSP-a je pušten u rad 1988. godine, a autobuski depo 1982. godine", precizirano je u saopštenju.
Sndikati su upozorili i da je gradski javni prevoz, umesto širenja tramvajske mreže i povećanja broja tramvajskih linija koje treba da prate razvoj grada i potrebe građana, došao u stanje da je starost tramvaja nikada veća, eksploataciona brzina tramvaja sve manja i da se planira skraćivanje ili ukidanje pojedinih linija, kao što je to slučaj sa čuvenom linijom broj 2.
"Umesto sistemske transformacije, osnaživanja, razvoja i primene savremenih standarda u GSP, kao najvećoj gradskoj kompaniji koja obavlja jednu od najvažnijih delatnosti u prestonici, aktuelni gradonačelnik će drastično smanjiti učešće GSP-a i preko unapred dogovorenih poslova povećati obim učešća privatnim firmama sa lošom reputacijom, koje nije briga za standarde koja ova delatnost zahteva", saopštili su sindikati.
Dodaje se i da umesto profesionalnog saobraćajnog osoblja, građane prestonice danas prevozi stotine vozača privatnih prevoznika koji su silom prilika došli u Srbiju da rade, a koji nemaju dovoljno iskustva u saobraćaju, zbog čega je "još veći haos na ulicama grada, a autobusi idu mimo reda vožnje, jedan za drugim i u konvojima".
"Umesto nabavke kvalitetnih vozila renomiranih evropskih proizvođača, sa zastupljenim zglobnim vozilima zbog većeg kapaciteta – trolejbusa sa autonomijom, e-buseva i autobusa na hibridni i pogon na vodonik, Beograd danas nabavlja autobuse na prevaziđeni CNG i to turskih proizvođača kojima je Beograd najveći kupac u poslednje tri godine", neveli su iz sindikata.
Istakli su da su nužni sistemski planovi za hitno rešavenje problema u sistemu javnog prevoza Beograda.
"Nova boja autobusa neće promeniti činjenično stanje u koje svi korisnici javnog prevoza mogu svakodnevno da se uvere – da je javni prevoz postao nepouzdan kao nikada do sada i da se svakim novim potezom gradske vlasti vraćamo decenijama unazad", naveli su sindikati.
U beogradu je 14. oktobra 1892. godine puštena u saobraćaj novoizgrađena tramvajska pruga beogradske varoške železnice od Kalemegdana do Slavije, što je označilo i početak funkcionisanja javnog saobraćaja.
