Svetska banka: Zapadni Bakan umereno ubrzava ekonomski rast u 2025, u Srbiji dugoročno četiri odsto
U Srbiji se za 2024. predviđa rast po međugodišnjoj stopi od 3,8 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto, zahvaljujući neočekivano dobrim rezultatima sektora građevinarstva i usluga u prvoj polovini godine, a dugoročno četiri odsto.
"Ozbiljna suša, koja je ovog leta pogodila Srbiju značajno se negativno odrazila na poljoprivredu, što može dovesti do snižavanja projektovanog buto domaćeg proizvoda (BDP) za 2024", navedeno je u izveštaju.
Dodaje se da su potrošnja i investicije bili glavni pokretači rasta u Srbiji u prvoj polovini 2024, dok je neto izvoz ostvario negativan doprinos.
Kako bi se u Srbiji, po oceni Svetske banke, smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i povezanoj prehrambenoj industriji, moraju se usvojiti javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora.
"Uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne su strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kome će vodeću ulogu igrati privatni sektor", ocenili su stručnjaci te banke.
Dodaje se da se očekuje da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama.
Izvoz bi, kako se ističe, mogao da ostvari povoljniji uticaj na rast, naročito u vezi sa nedavnim ulaganjima privatnog sektora u automobilsku industriju.
"Inflacija će postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije. Trenutno se predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u
kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture", navela je ta banka.
Istaknuto je da je u Srbiji naophodno smanjenje stope siromaštva.
Stopa rasta u 2024. u zemljama Zapadnog Balkana iznosiće 3,3 odsto, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.
"Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona", rekla je glavna autorka izveštaja Izolina Rosi.
Uprkos pozitivnim izgledima, kako je rekla, region je i dalje osetljiv na više rizika, uključujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.
Direktorka Svetske banke za ovaj region Šaoćing Ju navela je da je za pospešivanje ekonomskog rasta potrebno da države unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa Evropskom unijom, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme.
Pored toga, navela je Ju, potrebna je usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala.
Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je, prema njenim rečima, od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka.
Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo bi biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu, navedeno je u izveštaju.
"Mada emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti. Uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja", navedeno je u izveštaju.
Doznake mogu, kako stoji u izveštaju, da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata, a sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do "priliva mozgova" u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.
