Izveštaj Evropske komisije: Problematičan strateški smer Srbije

Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije, zadržala je odnose na visokom nivou s tom zemljom, te intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanja o njenom strateškom smeru, navodi se u nacrtu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji.

"Srbija se još nije uskladila ni s jednom restriktivnom merom protiv Ruske Federacije kao ni s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Zadržala je odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom što otvara pitanje strateškog smera Srbije", piše u nacrtu izveštaja za Srbiju u koji je agencija Hina imala uvid.

Komisija će sutra objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji sa ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu prema članstvu u EU. Izveštaj o napretku se objavljuje jednom godišnje i igra važnu ulogu u praćenju napredovanja kandidatskih zemalja na tom putu.

Srbija nije prihvatila ni niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, navodi se.

Od Srbije se, dodaje se, očekuje da se postupno usklađuje s politikama i stavovima EU prema trećim zemalja, uključujući i restriktivne mere.

Takođe se navodi da je Srbija nastavila da sarađuje s EU u naporima za sprečavanje izbegavanja sankcija i da pruža finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini.

Od Srbije se očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, a kaže se i da i dalje izbegava da podigne optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih te da procesuiranje slučajeva traje predugo.

"Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi ubrzala procesuiranje ratnih zločina i rešila značajan broj nerešenih predmeta od više od 1.700 predistražnih slučajeva što i dalje izaziva veliku zabrinutost", navodi se u tekstu koji prenosi Hina.

Srbija je nastavila saradnju s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, koji je zamenio Haški sud. Po pitanju ratnih zločina nastavljena je saradnja s Bosnom i Hercegovinom, dok je u saradnji s Hrvatskom i Kosovom zabeležen mali napredak.

"Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pružaju podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici", navodi se u nacrtu.

U tekstu se takođe navodi veliki broj nestalih osoba.

"Nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na Zapadnom Balkanu. Uprkos stalnom napretku u identifikaciji, 7.608 osoba i dalje se vodi kao nestalo", kaže se u tekstu i dodaje da su potrebni dalji napori na regionalnom nivou putem grupe za nestale osobe osnovane 2018. u okviru Berlinskog procesa za jačanje saradnje, kao i na bilateralnom nivou.

Srbija još nije usklađena ni s viznom politikom, iako je EU stalno poziva da to učini. Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima treba viza za ulazak u EU.

Usklađivanje s viznom politikom za EU je vrlo važno kako bi se smanjio pritisak nelegalnih migranata. Mnogi od njih dolaze kao turisti u Srbiju i nakon toga pokušavaju nelegalno da uđu u EU i traže azil. Srbija ima bezvizni režim uglavnom sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Što se tiče bilateralnih odnosa, Srbija ostaje predana održavanju dobrih bilateralnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU.

Odnosi su Hrvatskom "i dalje su obeleženi ad hok antagonističkim javnim razmenama i diplomatskim demaršima".

Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su dobri i uopšte stabilni iako je rezolucija UN-a o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu. Dodaje se i da visoki srpski zvaničnici učestvuju na nelegalnom Danu Republike Srpske, 9. januara.