Letnje računanje vremena se u SAD završava u nedelju
Letnje računanje vremena se u SAD završava u nedelju, 3. novembra u 02:00 sata po lokalnom vremenu. Standardno računanje vremena će trajati do 9. marta kada će ponovo početi letnje računanje vremena.
Prolećna promena, na letnje računanje vremena, može biti teža za telo jer mračnija jutra i svetlije večeri mogu da pokvare "unutrašnji telesni sat" što nedeljama ili duže otežava da se zaspi na vreme. Studije su čak otkrile porast broja srčanih i moždanih udara odmah posle promene vremena u martu.
"Povratak" na drugu stranu - prestanak letnjeg računanja vremena bi trebalo da bude lakši. Ali ipak može potrajati neko vreme da ljudi prilagode naviku spavanja, a biološki problem je i rad u mraku već od popodneva. Neki ljudi imaju "sezonski afektivni poremećaj" - vrstu depresije koja se obično povezuje sa kraćim danima i manje sunčeve svetlosti u jesen i zimu.
Neke zdravstvene grupe, uključujući Američko medicinsko udruženje i Američku akademiju za medicinu spavanja, rekle su da je vreme da se ukinu promene računanja vremena i da je pridržavanje standardnog vremena bolje usklađeno sa suncem - i s biologijom čoveka.
Većina zemalja sveta nema letnje računanje vremena, a u onima koje to imaju - uglavnom u Evropi i Severnoj Americi - datum pomeranja časovnika varira.
Dve države SAD - Arizona i Havaji - ne menjaju računanje vremena i stalno su na standardnom vremenu.
Mozak ima "glavni sat" koji se "podešava" izlaganjem sunčevoj svetlosti i mraku. Taj "cirkadijalni ritam" je otprilike 24-časovni ciklus koji određuje kada se postaje pospan, a kada budniji. Obrasci se menjaju s godinama što je jedan od razloga što mladi koji rano ustaju, evoluiraju u tinejdžere koje je teško probuditi.
Jutarnje svetlo resetuje taj ritam. Do večeri nivoi hormona zvanog melatonin počinju da rastu, izazivajući pospanost. Previše svetla uveče - dodatni sat tokom letnjeg računanja vremena - to odlaže i ciklus se ne sinhronizuje.
A taj "cirkadijalni sat" utiče više od spavanja, i na otkucaje srca, krvni pritisak, hormone stresa i metabolizam.
Promena sata može poremetiti raspored spavanja jer iako se vreme na satu menja, vreme početka posla i škole ostaje isto.
To je problem jer mnogo ljudi nema dovoljno sna. Otprilike trećina odraslih u SAD spava manje od preporučenih bar sedam sati noću, a više od polovine tinejdžera u SAD nema preporučenih osam i više sati sna.
Nedostatak sna je povezan sa srčanim oboljenjima, kognitivnom slabošću, gojaznošću i mnogom drugim problemima.
Neki ljudi pokušavaju da se pripreme za promenu vremena menjajući vreme za krevet malo po malo u danima pre promene. Postoje načini da se olakša prilagođavanje, uključujući više izlaganja suncu da bi se "resetovao cirkadijalni ritam" za zdrav san.
Poslanici povremeno predlažu da se treba potpuno otarasiti promene vremena. Najistaknutiji nedavni pokušaj u SAD, sada zaustavljeni dvostranački zakon "Zakon o zaštiti sunćevog svetla", predlaže da letnje računanje vremena bude trajno. Zdravstveni stručnjaci kažu da je taj predlog naopak: da standardno vreme treba da bude trajno.
