Amerikanci sutra biraju između Kamale Haris i Donalda Trampa, ishod neizvestan

Foto: AP/Eric Gay

Građani SAD će sutra birati između kandidatkinje vladajućih demokrata Kamale Haris i bivšeg šefa države, republikanca Donalda Trampa, na jednim od najneizvesnijih predsedničkih izbora u toj zemlji čiji bi ishod mogao da ima posledice po američku demokratiju.

Rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su kandidati gotovo izjednačeni, dok vodeće svetske kladionice daju neznatnu prednost Trampu, predsedniku SAD od 2017. do 2021. godine.

Dan uoči izbora u duboko podeljenoj zemlji, čemu je doprinela Trampova polarizujuća retorika, mnogo je otvorenih pitanja - koliko će birača sutra izaći na birališta, kada će biti poznat pobednik izbora, da li će neka od strana osporavati rezultate, da li će biti postizbornog političkog nasilja i nereda.

Glasači se sutra ne opredeljuju direktno za Haris (60) ili za Trampa (78), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima - ove godine za Haris ili Trampa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

Na predsedničkim izborima u SAD ne pobeđuje nužno kandidat sa najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji "skupi" najmanje 270 od 538 elektora.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija (glavni grad Vašington) daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

Pobednik je već sada poznat u 43 savezne države i Distriktu Kolumbija. Države u kojima je izvesna pobeda Kamale Haris donose u zbiru 226 elektora, a one u kojima je trijumf Trampa neupitan 219.

U preostalih sedam "kolebljivih država" (swing states) ishod je u manjoj ili većoj meri neizvestan. To su Pensilvanija (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10), Nevada (6), Džordžija (16), Severna Karolina (16) i Arizona (11). Tih sedam saveznih država će biti u fokusu u izbornoj noći, a moguće i u danima posle izbora.

Prema najnovijim anketama i današnjim kvotama vodećih kladionica, Tramp je favorit u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini. Tramp je u blagoj prednosti u Nevadi, a Kamala Haris u Mičigenu i Viskonsinu, dok su u Pensilvaniji potpuno izjednačeni.

Ako pobedi u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, Trampu je za povratak u Belu kuću potrebno da osvoji samo jednu od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin). Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi i u Pensilvaniji i u Mičigenu i u Viskonsinu ako ne napravi iznenađenje u nekoj od preostalih "kolebljivih država".

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, tri države iz "pojasa rđe", koji je taj neformalni naziv dobio zbog propadanja nekada moćnog industrijskog sektora posle 1980. godine, imale su presudan uticaj na ishod izbora i 2016. i 2020. godine.

Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u te tri tradicionalno demokratske države. U sve tri je tadašnju kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike - 0,23 odsto u Mičigenu, 0,72 odsto u Pensilvaniji i 0,77 odsto u Viskonsinu. Na izborima 2020. godine, demokrata Džozef Bajden je pobedio Trampa jer je uspeo da osvoji i Viskonsin (sa 0,6 odsto razlike) i Pensilvaniju (1,2 odsto) i Mičigen (2,8 odsto).

Ako ni Haris ni Tramp ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija je samo teoretski moguća - ako bi i Haris i Tramp imali po 269 elektora, ali izvesno je da se to neće desiti.

Protivnici instituta elektorskog koledža kao njegovu najveću manu ističu mogućnost da izbore izgubi predsednički kandidat koji osvoji više glasova na nivou cele zemlje. To se dogodilo pet puta, tri puta u 19. veku (1824, 1876. i 1888. godine) i na izborima 2000. i 2016. godine.

Moguće je da će se to ponovo dogoditi ove godine, u slučaju da Tramp pobedi, pošto je gotovo izvesno da će Haris imati više glasova na nivou cele zemlje.

Tramp, koji je u maju postao prvi bivši predsednik SAD osuđen za krivično delo, poslednjih dana je agresivno iznosio neosnovane tvrdnje koje dovode u pitanje integritet izbornog procesa, navodi agencija Asošiejted pres.

On lažno insistira na tome da može da izgubi jedino ako demokrate varaju, navodi agencija i ukazuje da bi republikanski kandidat mogao ponovo da proglasi pobedu u izbornoj noći, bez obzira na rezultate, kao što je učinio 2020. godine, kada mu je rival bio Bajden, aktuelni šef države.

Američka agencija ocenjuje da takva Trampova retorika može da ima "ozbiljne posledice", poput upada njegovih sledbenika u Kongres SAD 6. januara 2021. godine i da još ima potencijala za postizborno nasilje.

Republikanska stranka će sutra imati hiljade posmatrača izbora koji će tražiti bilo kakve znakove prevare, dok kritičari strahuju da bi to moglo da dovede do uznemiravanja birača i predstavnika izborne administracije, piše AP.

Trampovi saveznici ističu da se on u poslednjih nekoliko meseci suočio sa dva atentata, dok se policija u Vašingtonu i drugim gradovima sprema za mogućnost većih nemira na dan izbora.

Na izborima je unapred glasalo više od 77 miliona Amerikanaca. Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana.

Budući da svaka savezna država ima sopstvena pravila i praksu za brojanje glasačkih listića, nije poznato koliko će vremena proteći do proglašenja pobednika izbora. Velika je verovatnoća da se to neće desiti u izbornoj noći, a tome mogu da doprinesu i osporavanja rezultata u pojedinim saveznim državama. Na prethodnim izborima, 2020. godine, ishod je bio poznat četiri dana od zatvaranja birališta, a 2016. u izbornoj noći.

Tramp je juče još jednom nagovestio da bi njegov drugi mandat mogao da ima posledice po demokratiju u SAD.

"Stojimo pred četiri najveće godine u američkoj istoriji. Gledajte. Biće tako dobro. Biće tako zabavno. Povremeno će biti malo gadno, a možda posebno na početku. Ali to će biti nešto", rekao je Tramp juče u Džordžiji.

Tom izjavom je podsetio na pretnju koju je izneo krajem prošle godine - da će zloupotrebiti ovlašćenja i ponašati se kao diktator ako se vrati u Belu kuću, ali samo prvog dana mandata.

Zabrinutost demokratske javnosti u SAD dodatno je povećana pre dve nedelje, kada je penzionisani američki general Džon Keli, koji je za vreme Trampovog predsedničkog mandata najduže bio šef osoblja Bele kuće (2017-2019), izjavio da se njegov bivši šef "uklapa u definiciju fašiste" i da bi voleo da bude diktator.

Keli je rekao da je Tramp, dok je bio prvi čovek SAD, govorio da je lider nemačkih nacista Adolf Hitler "uradio neke dobre stvari" i da su mu u vojsci potrebni "nemački generali", nalik na one iz nacističkog perioda. Trampov izborni štab je negirao Kelijeve tvrdnje.

Tramp će izborni dan provesti u Mičigenu i na Floridi, gde bi trebalo da glasa na biračkom mestu. U izbornoj noći će biti na Floridi, u Palm Biču.

Haris, koja je juče glasala putem pošte, izbornu noć će provesti na Univerzitetu Hauard u Vašingtonu, na kojem je diplomirala ekonomiju i političke nauke 1986. godine.

Sutrašnji izbori imaju istorijski značaj - Haris bi mogla da postane prva žena, prva crnkinja i prva osoba azijskog porekla na čelu SAD, dok bi Tramp u slučaju pobede postao prvi američki predsednik koji je osuđen za krivično delo. Ako se vrati u Belu kuću, Tramp bi do kraja mandata 2029. godine postao najstariji predsednik u američkoj istoriji i tek drugi sa dva neuzastopna mandata, posle Grovera Klivlenda (1885-1889. i 1893-1897).

Kamala Haris, koja je postala kandidatkinja posle povlačenja 81-godišnjeg Bajdena, zalaže se za zaštitu prava na abortus na federalnom nivou, za LGBT+ prava, za strožu kontrolu oružja, za unapređenje Zakona o dostupnoj zdravstvenoj nezi, za legalizaciju kanabisa na federalnom nivou, za zabranu povećanja cena namirnica i hrane, za promenu zakona radi suočavanja sa klimatskim promenama.

Haris podržava nastavak vojne pomoći Ukrajini i Izraelu, ali insistira da Izrael treba da pristane na prekid vatre i sporazum sa palestinskim Hamasom o taocima i da radi na postizanju rešenja po modelu dve države.

Rođena je 20. oktobra 1964. u Ouklendu, u Kaliforniji, kao ćerka Indijke i Jamajčanina. Godine 2004. postala je prva okružna tužiteljka u San Francisku, a 2011. prva Afroamerikanka koja je služila kao državna tužiteljka Kalifornije.

Prva je žena, prva Afroamerikanka i prva osoba azijskog porekla na funkciji potpredsednika SAD, drugoj po važnosti u zemlji. Tokom potpredsedničkog mandata, Haris je snažno kritikovala odluku Vrhovnog suda da poništi odluku u slučaju Ro protiv Vejda iz 1973. kojom je legalizovan abortus širom SAD.

Živi sa suprugom, advokatom Dagom Emhofom, i njegovo dvoje dece iz prethodnog braka.

Tramp se zalaže za značajno proširenje ovlašćenja izvršne vlasti, promoviše antiimigrantsku politiku i najavljuje masovne deportacije legalnih i ilegalnih imigranata. Zalaže se i za znatnu izmenu Zakona o dostupnoj zdravstvenoj nezi, za anti-LGBT politike, i za princip "Amerika na prvom mestu" u spoljnoj politici.

U kampanji je izneo brojne lažne i obmanjujuće tvrdnje, koristio je populističku, rasističku i zapaljivu retoriku i promovisao teorije zavere. Nastojao je da dehumanizuje političke protivnike, uključujući Kamalu Haris.

Tramp, rođen 14. juna 1946. u Njujorku, pre ulaska u politiku bio je uspešan biznismen čiju je karijeru obeležio posao s nekretninama.

Po završetku studija finansija i trgovine, zaposlio se u očevoj kompaniji koja je gradila stanove, a na njeno čelo došao je 1974. godine. Kompanija je pod njegovim vođstvom izgradila luksuzne hotele, Tramp kulu, kockarnice, a posedovao je i avio-kompaniju i profesionalni fudbalski tim.

Godine 2004. pokrenuo je popularni rijaliti program "Šegrt" (The Apprentice), čiji su se učesnici takmičili za posao u njegovoj kompaniji.

Prema Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu za 2024. godinu, Tramp je na 319. mestu sa imovinom procenjenom na 4,3 milijarde dolara.

Ima petoro dece iz tri braka. Sa sadašnjom suprugom, slovenačkom manekenkom Melanijom Knavs, ima sina Barona, rođenog 2006. godine.

U maju ove godine, Tramp je proglašen krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata u vezi sa isplatom 130.000 dolara porno glumici Stormi Denijels uoči izbora 2016. godine, kako ona ne bi javno govorila o njihovoj navodnoj aferi. Tramp je sve optužbe negirao i ocenio ih kao politički motivisane. Izricanje presude zakazano je za 26. novembar.

Protiv Trampa se vode još tri krivična postupka - zbog nezakonitog rukovanja poverljivim dokumentima, zbog pokušaja da preokrene rezultate izbora 2020. u svoju korist i zbog pokušaja da utiče na rezultate izbora u saveznoj državi Džordžija. Ni u jednom od tih procesa nije počelo suđenje.

Pristalice postojećeg izbornog sistema navode da bi ukidanjem elektorskog koledža države sa najvećim brojem stanovnika, kao što su Kalifornija i Teksas, dobile presudan uticaj na ishod izbora i da bi bila ignorisana pitanja značajna za birače u manjim državama.

Izbori se i danas, radi poštovanja tradicije, održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, kako je odlučeno 1845. godine. Prethodno su održavani u različitim danima između septembra i novembra.

Novembar je izabran zato što je tada žetva završena, a tadašnjoj većinski seoskoj populaciji u zemlji bio je potreban ceo dan za put do sedišta okruga, gde se glasalo. Utorak je izabran jer se time ostavljao jedan ceo dan za put između nedelje, koja se smatrala danom za odlazak u crkvu i odmor, i izbora. Da izbori budu u utorak posle prvog ponedeljka odlučeno je sa ciljem izbegavanja gužvi u sedištu okruga prvog dana u mesecu, kada su se obično sastajali lokalni sudovi, ili u sredu, koja je često bila pijačni dan.