Poljoprivreda ugrožena klimarskim promenama, potrebna edukacija i podrška proizvođačima

Poljoprivreda je jedan od sektora najugroženijih kilimatskim promenama, jer suše i visoke temperature, već izazivaju gubitke, a to će uticati na sigurnost u proizvodnji hrane i rast cena, zbog čega su edukacija, promena svesti i podrška lokalnim proizvođačima neke od mera koje su preporučili stručnjaci na skupu u "U susret COP29 - Klimatska akcija u oblasti poljoprivrede", saopštio je danas Centar za unapređenje životne sredine.

Na skupu je istaknuto da je poljoprivreda strateška grana privrede koja treba da obezbedi hranu za stanovništvo i životinje i upozoreno na ugroženost tog sektora zbog promene klime.

Učesnici su podsetili da je ovo leto bilo najtoplije u istoriji u Srbije, da su oboreni rekordi u pogledu temperatura, kao i da 70 dana nije bilo padavina.

Temperature na otvorenim poljima su, kako je istaknuto, nekim danima prelazile 50 stepeni, a ni tokom noći se nisu spuštale ispod 30 stepeni, što je problem za poljoprivrednike.

"Ovakva leta će u budućnosti u Srbiji da predstavljaju neku vrstu normale odnosno očekivanog događaja. Ekstremna leta će biti daleko ozbiljnija po pitanju ovih temperaturnih rekorda", rekao je profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević.

Om je kazao da je, pored rekordnih temperatura, ova godina bila i jedna od najsušnijih, s obzirom da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije i dodao da se to može u potpunosti pripisati klimatskim promenama.

"U našoj zemlji analize pokazuju permanentan gubitak količine vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša i to je trajni gubitak vode kao resursa za našu zemlju. Ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom možete da vratite vodu u te podzemne rezervoare", kazao je Đurđević.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Zorica Ranković Vasić, izjavila je da je prošla zima bila najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, što je katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare.

Podsetila je da je posle takve zime usledio mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto.

"Sve je to uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene", rekla je Ranković Vasić.

Ona je navela da poljoprivreda, prema podacima iz 2020, učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo.

Saradnica Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) Dragana Tar je izjavila da se prema podacima Republičkoh zavoda za statistiku iz septembra, procenjuje da je proizvodnja pšenice smanjena 15 odsto, kukuruza 18 odsto, soje za jednu trećinu, a voćarskih kultura od pet do 15 odsto.

Ukazujući da u svetu ne postoji dovoljna prehrambena sigurnost, Tar je istakla da su ključni razlog za to konflikti, ali da se ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene sada naglašeno pojavljuju kao razlog zašto neke države nemaju dovoljan pristup hrani.

"Najugroženiji su mala poljoprivredna gazdinstva jer imaju relativno nizak kapacitet da se prilagode na rizike koje nose klimatske promene", rekla je Tar.

Ona je istakla da mora da se razvija "klimatski pametna poljoprivreda" čiji je cilj da se poljoprivredni sistem transformiše na način da se određenim intervencijama odgovori na klimatske rizike i da proizvodnja bude dovoljno produktivna.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.