Na današnji dan 11. novembar
1918 - Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.
1331 - Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.
1405 - Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.
1500 - Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.
1821 - Rodjen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvredjeni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").
1855 - Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor (Aabye Soeren Kierkegaard), zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma ("Ili-ili: fragmenti života", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Filozofske mrvice").
1869 - Rodjen je Vitorio Emanuele III (Vittorio), italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.
1878 - Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan "Njegošem u prozi". Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije "Kanjoš Macedonović" i "Pričanje Vuka Dojčevića" stapaju se epska legenda i realizam.
1918 - Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.
1918 - Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.
1941 - S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".
1942 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.
1944 - Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.
1945 - Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.
1952 - Džon Mulin (John Mullin) i Vejn Džonson (Wayne Johnson) u Los Andjelesu su prvi put prikazali svoj izum - video rekorder.
1961 - Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.
1965 - Premijer Rodezije Jan Smit (Ian Smith) jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije.
1971 - Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.
1975 - Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto (Agostinho).
1992 - Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.
1996 - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu (Arzu) je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.
2000 - U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijskim Alpima, život je izgubilo 159 osoba.
2000 - Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.
2001 - Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.
2002 - Predsednik kompanije Majkrosoft Bil Gejts (Bill Gates) poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.
2003 - Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.
2003 - Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške "palestinskom otporu izraelskoj okupaciji".
2004 - U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina.
2004 - Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropske unije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.
2005 - Umro je Briton Patrik Ličfild (Patrick Lichfield), jedan od najpoznatijih svetskih fotografa.
2008 - Umrla je Nikica Marinović, prva mis SFRJ i prva Jugoslovenka koja se pojavila na takmičenju za izbor mis sveta 1966. na kome je osvojila titulu prve pratilje i najlepše Evropljanke.
2010 - Irački parlamet izglasao je kurdskog lidera Džalala Talabanija za predsednika države a na osnovu postignutog sporazuma o podeli vlasti prema kojem premijersko mesto dobija šiitski političar Al-Maliki, a suniti dobijaju predsednika parlamenta. Sporazumom o podeli vlasti okočana je osmomesečna politička kriza u toj zemlji.
2012 - Dan primirja u Prvom svetskom ratu je počeo da se obeležava kao državni praznik u Srbiji. Od 2005 godine ovaj datum se obeležavao na prvim časovima u osnovnim i srednjim školama. Za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda i motiv trake Albanske spomenice.
2015 - Ustavni sud Španije suspendovao je rezoluciju katalonskog parlamenta kojim se pokreće proces otcepljenja tog regiona od Španije, dok sud ne razmotri taj dokument.
