Web Analytics
Proizvođači sakea u Japanu nadaju se svrstavanju tog vina u kulturnu baštinu Uneska - BetaRS

Proizvođači sakea u Japanu nadaju se svrstavanju tog vina u kulturnu baštinu Uneska

Svet | Izvor: Beta-AP | 14.11.2024 | access_time 14:35
Proizvođači sakea u Japanu nadaju se svrstavanju tog vina u kulturnu baštinu Uneska
Japanski proizvođači pirinčanog vina sakea izrazili su nadu da će Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) uvrstiti proizvodnju tog alkoholnog pića u nematerijalnu kulturnu baštinu sveta, kada o tome bude odlučivala sledećeg meseca.

Juničiro Ozava, pripadnik 18. generacije vlasnika vinarije Ozava, osnovane 1702. godine, nada se toj odluci pošto sake postaje sve privlačniji širom sveta, sa rastom popularnosti japanske kuhinje.

Sake se pojavljuje i u najstarijem delu japanske književnosti, "Priči o Genđiju", kao plemićko piće.

Vrednost godišnjeg izvoza sakea iz Japana veća je od 41 milijardu jena (oko 250 miliona evra), što je znatno povećanje u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosila 22 milijarde jena (oko 134 miliona evra).

Najviše se izvozi u SAD i Kinu, prema podacima Japanskog udruženja proizvođača sakea i šočua, takođe popularnog alkoholnog pića. Izvoz sakea, međutim, i dalje čini mali deo ukupne proizvodnje tog pića u Japanu.

U Brazilu, Meksiku i jugoistočnoj Aziji, kao i u Francuskoj i drugim delovima Evrope, japanski restorani postaju sve popularniji, a sa njima i sake.

Sake se proizvodi oko dva meseca, specijalnom tehnikom fermentacije i presovanja, starom više od 10.000 godina. Skladišti se u rezervoarima od oko 10.000 litara, a za proizvodnju su ključni dobar odabir pirinča i vode.

Kako bi piće bilo deklarisano kao japanski sake, pirinač od kojeg se pravi mora da bude iz Japana.

Neke od najpopularnijih sorta sakea koštaju između 2.420 i 3.630 jena (od 15 do 22 evra) i u sebi sadrže između 15 i 17 odsto alkohola.

Sake ima i versku konotaciju, budući da se pije na proslavama i simbolizuje sklapanje braka.

U nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska svrstavaju se spomenici, ali i razni običaji, rituali, festivali i obredi koji se prenose generacijski.

Iako nije predviđeno da objekat svrstavanja bude korišćen u komercijalne svrhe, proizvođači sakea se nadaju da će označavanje tog pića za nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska povećati njegovu prodaju širom sveta i doprineti očuvanju njegove tradicije.

Teme

Ekonomija

Dnevni evropski servis

Šta drugi čitaju

Fudbal

Zelena Srbija

Hronika

Scena