Proizvođači sakea u Japanu nadaju se svrstavanju tog vina u kulturnu baštinu Uneska
Svet
| Izvor: Beta-AP
| 14.11.2024
|
access_time
14:35
Juničiro Ozava, pripadnik 18. generacije vlasnika vinarije Ozava, osnovane 1702. godine, nada se toj odluci pošto sake postaje sve privlačniji širom sveta, sa rastom popularnosti japanske kuhinje.
Sake se pojavljuje i u najstarijem delu japanske književnosti, "Priči o Genđiju", kao plemićko piće.
Vrednost godišnjeg izvoza sakea iz Japana veća je od 41 milijardu jena (oko 250 miliona evra), što je znatno povećanje u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosila 22 milijarde jena (oko 134 miliona evra).
Najviše se izvozi u SAD i Kinu, prema podacima Japanskog udruženja proizvođača sakea i šočua, takođe popularnog alkoholnog pića. Izvoz sakea, međutim, i dalje čini mali deo ukupne proizvodnje tog pića u Japanu.
U Brazilu, Meksiku i jugoistočnoj Aziji, kao i u Francuskoj i drugim delovima Evrope, japanski restorani postaju sve popularniji, a sa njima i sake.
Sake se proizvodi oko dva meseca, specijalnom tehnikom fermentacije i presovanja, starom više od 10.000 godina. Skladišti se u rezervoarima od oko 10.000 litara, a za proizvodnju su ključni dobar odabir pirinča i vode.
Kako bi piće bilo deklarisano kao japanski sake, pirinač od kojeg se pravi mora da bude iz Japana.
Neke od najpopularnijih sorta sakea koštaju između 2.420 i 3.630 jena (od 15 do 22 evra) i u sebi sadrže između 15 i 17 odsto alkohola.
Sake ima i versku konotaciju, budući da se pije na proslavama i simbolizuje sklapanje braka.
U nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska svrstavaju se spomenici, ali i razni običaji, rituali, festivali i obredi koji se prenose generacijski.
Iako nije predviđeno da objekat svrstavanja bude korišćen u komercijalne svrhe, proizvođači sakea se nadaju da će označavanje tog pića za nematerijalnu kulturnu baštinu Uneska povećati njegovu prodaju širom sveta i doprineti očuvanju njegove tradicije.
Teme
Svet
Ekonomija
Evro sutra 116,99 dinara
pre 4 sata