Prevare na internetu: kako izgledaju, koliko su štetne i kako ih izbeći

U prvih devet meseci ove godine, građani Srbije su na društvenim mrežama prevareni za više od 54 miliona dinara, najviše na Fejsbuku i Instagramu, podaci su Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika (CERT) (ako je potreban hyperlink za podvučeno https://www.ratel.rs/sr/page/nacionalni-cert9.)

Prošle godine, građani su na iste načine prevareni za značajno manju, ali i dalje veliku sumu novca - oko 15 miliona dinara. 

Glavna internet prevara, pored onih na društvenim mrežama, je fišing (phishing), koja se uglavnom sprovodi preko imejla ili SMS poruka. 

Fišing kampanje potrošače preusmeravaju na zlonamerne stranice na internetu, gde se često pozivaju da unesu svoje podatke za mobilno bankarstvo (e-banking) ili druge važne podatke. 

Aktuelne su prevare koje pozivaju na lajkovanje i komentarisanje određenih objava na društvenim mrežama ili investiranje novca.

Givavej (giveaway) takmičenja na društvenim mrežama su takođe jedan od poznatijih oblika prevare, zato što se u njima lako učestvuje i nagrade su često vredne. Ipak, za učešće je često potrebno slanje broja telefona ili drugih ličnih podataka, poput adrese, potencijalnom prevarantu.

Sumnjive aktivnosti i incidente građani mogu da prijave na sajtu https://www.cert.rs/rs.

Građanima se savetuje savesnije i opreznije korišćenje Internet platformi i deljenje ličnih podataka na njima, što se postiže na različite načine.

Na primer, preporučuje se da se ne otvaraju SMS poruke od nepoznatih pošiljaoca, kao i ulaženje na sumnjive linkove koji se u tim porukama nalaze, a koji često zahtevaju brojne lične podatke, poput broja telefona, platne kartice, adrese stanovanja i slično.

Takođe se savetuje izbegavanje komunikacije sa takvim pošiljaocima i nalozima na društvenim mrežama. Najčešće se radi o lažnim nalozima koji koriste slike pravih ljudi, ponekad iz bliskog okruženja ljudi koji su na meti prevare.

Ono što može biti najkorisnije, a verovatno se najviše zapostavlja, jeste prilagođavanje i pojačavanje privatnosti i bezbednosti na društvenim mrežama, odnosno neprihvatanje zahteva za prijateljstvo i praćenje nepoznatih i neproverenih naloga, kao i bolja procena legitimnosti različitih naloga.

Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ ovoliki porast u prevarama objasnio je kao posledicu tehnološkog napretka, u kombinaciji sa lakomislenošću potrošača.

On je za agenciju Beta izjavio da tehnološke inovacije imaju svoju upotrebu, ali i zloupotrebu.

„Kako napreduju novi sistemi plaćanja, tako napreduju i sposobnosti Internet kriminalaca. Takođe, nikada ne treba da se potceni ’neopreznost’ prosečnog potrošača. Često se dešava da ljudi, povučeni nekom emocijom, kupe nešto što im ne treba. Tehnologija je evoluirala brže od nas“, rekao je on.

Ristić je dodao da se, u slučaju fišinga, lažne i neverodostojne stranice uglavnom predstavljaju kao Narodna banka Srbije ili Pošta. U linkovima koje građani dobijaju, uglavnom putem SMS poruke, traže se njihovi lični podaci, uz pomoć kojih će biti pokradeni.

Na pitanje da li banke same mogu da adekvatno pomognu svojim klijentima u slučaju Internet prevare ili krađe, kao i da ih od toga zaštite, Ristić je naveo da su one za takve incidente odgovorne za manje iznose novca – do oko pet hiljada dinara.

„Ipak, one su bolje u upozoravanju potrošača da neke stvari (na internetu) ne rade“, dodao je on.

Ristić je upozorio i na opasnost od nelegalne onlajn kupovine.

„To su ’divlji’ prodavci – NN lica koja nisu registrovana u Agenciji za privredne registre, a koja se neovlašćeno bave trgovinom, što je krivično delo“, objašnjava on.

Ovakva vrsta onlajn trgovine česta je na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Ona izgleda i funkcioniše legitimno u očima kupca, s tim što on ne zna da prodavac izbegava plaćanje poreza državi, kao i bilo kakvu odgovornost za svoje proizvode.

Ristić ističe važnost prava potrošača na odustajanje od ugovora u roku od 14 dana, koje ne postoji u kupovini u prodavnicama.

Ako se potrošač požali na nešto ili zatraži reklamaciju, a ne dobije je, on to treba da prijavi policiji i Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal Vrhovnog javnog tužilaštva, bez obzira na iznos novca koji je izgubljen.

„Od jedne nevine zajednice, Internet je postao teren za krađu. Postoji politički i regulatorni pritisak da se to reši, ali neki zaštitni sistemi komplikuju korišćenje nečeg što je do sada bilo jednostavno“, zaključuje Ristić.