Plenković: Srbija može da uradi više da pomogne Hrvatskoj nalaženje nestalih iz rata 1990-tih

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je danas izjavio u Vukovaru da Srbija može da uradi više da pomogne Hrvatskoj nalaženje osoba nestalih u ratu 1990-tih.

"Srbija može da radi više, naravno, mi smo to toliko puta već postavili kao temu u bilateralnim razgovorima jer sve ove informacije koje se saznaju, saznaju se od onoga ko nešto zna", rekao je Plenković u tradicionalnoj Koloni sećanja u kojoj je učestvovalo više desetina hiljada građana povodom Dana sećanja na žrtvu tog grada 1991.

On je rekao da Vlada Hrvatske menogo radi na nalaženju nestalih i da su ministar branitelja Tomo Medved i njegov tim napravili "neverovatne iskorake u broju ekshumacija i identifikacija", prenela je agencija Hina.

On je rekao da je uvek posebno dirnut kada je u Vukovaru.

"Svi se sećamo tih trenutaka 1991. i ključnih poruka tih skoro 90 dana patnje i boli odbrane Vukovara, koji je zadržao tadašnju JNA ovde. Da nije bilo tako herojske, dugotrajne i neverojatne odbrane Vukovara, sigurno bi agresija velikosrpske Miloševićeve politike na Hrvatsku bila još gora", ocenio je Plenković.

On je rekao da se s jednakim pijetetom seća i na žrtve u Škabrnji i u zadarskom zaleđu. "U svim krajevima Hrvatske doživeli smo velike patnje u Domovinskom ratu", dodao je premijer.

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić ocenio je da neće biti poboljšanja odnosa Hrvatske i Srbije dok ne bude rešeno pitanje nestalih iz rata 1990-tih.

On je novinarima rekao da Srbija ima saznanja o nestalima i onima koji su tu zarobljeni, kao i onima koji su ubijeni bez suda i ikakvih procedura.

"Sve to postoji i sve je to dokumentovano", dodao je ministar i upozorio da su grobnice nekoliko puta premeštane iz čega se vidi da su znali gde su poginuli bili sahranjeni i gde su ponovno pokopani.

On je ocenio da je neverovatno da oni koji su u tome učestvovali, čak ni anonimno ne žele da kažu porodicama gde su počivališta njihovih najmilijih da ih mogu sahraniti.

"To puno govori o politici Srbije i njihovom mentalitetu i karakteru, ali će Hrvatska svejedno nastaviti da traži nestale", kazao je Anušić.

U Hrvatskoj se 18. novembra obeležava Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 1991. i neradni je dan.

Na taj dan obeležava se godišnjica stradanja Vukovara 1991. u koji su posle tromesečne opsade u taj razoreni hrvatski grad ušli pripadnici tadašnje JNA i srpskih paravojnih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno je više od 2.500.

Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada su proterane 22.000 Hrvata i drugih nesrba. Oko 350 osoba se i dalje vode kao nestalo.

Ranjenici, uključujući i civile koje je JNA izvela iz vukovarske bolnice, ubijeni su na Ovčari u noći sa 20. na 21. novembar. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 tela, a još se traga za ostacima tela oko 70 osoba.

Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubili 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga. Ubistava su nastavljena i narednih dana. U susednom Nadinu ubijeno je 14 civila.

Po podacima nevladinih udruženja, do vojno-policijske akcije "Oluja" u avgustu 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.

Ove godine u Škabrnji je bio predsednik Hrvatske Zoran Milanović, dok su premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković bili u Vukovaru.

Predstavnici srpskih organizacija, predvođeni predsednikom Srpskog narodnog veća (SNV) i poslanikom Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Miloradom Pupovcem položili su u nedelju venac kod krsta u dvorištu pravoslavne crkve sv. Nikole u Vukovaru, u znak sećanja na sve žrtve rata 1990-tih.

Vence je položio i specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanja nestalih Veran Matić.

Do prošle godine Pupovac i predstavnici Srba odavali su počast svim žrtvama u Vukovaru polaganjem venca u Dunav, ali su od te prakse odustali zbog pretnji dela ratnih veterana predvođenih poslanikom desničarskog Domovinskog pokreta, Stipom Mlinarićem, čija je stranka deo vladajuće koalicije zajedno s Hrvatskom demokratskom zajednicom premijera Andreja Plenkovića.