Zašto je klimatskim aktivistima Azerbejdžan ovih dana 'glavna meta' ?

Foto: AP/Rafiq Maqbool

Lideri država članica Ujedinjenih Nacija okupljaju se na Međunarodnoj konferenciji o klimi (COP29), ove godine u Bakuu, kako bi razgovarali o ključnim pitanjima i razvoju ekološki održivih metoda u budućnosti.

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održava se od 11. do 22. novembra u glavnom gradu Azerbejdžana kog su mnogi kritikovali kao domaćina jer je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte.

Sama lokacija izazvala je brojne kontroverze, budući da je Azerbejdžan poznat kao veliki izvoznik fosilnih goriva i država u kojoj je autoritarni režim Ilhama Alijeva optužen za korupciju i nedostatak transparentnosti.

Brojni aktivisti i organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesti internešenal (Amnesty International) i Hjuman rajts voč (HRW), oštro kritikuju Azerbejdžan kao domaćina  zbog kršenja ljudskih prava, među kojima su zatvaranja novinara i represija prema političkim neistomišljenicima. Aktivisti su takođe optužili vlasti za takozvani "greenwashing" i organizovali su alternativnu verziju COP29, pokrećući poseban sajt i proteste protiv uloge fosilnih kompanija u konferenciji.

Na zvaničnoj COP29 konferenciji pažnja je usmerena na fond za "gubitke i štete" kojim se planira godišnje prikupiti 100 milijardi dolara pomoći najugroženijim zemljama u suočavanju s klimatskim katastrofama. Ključne teme obuhvataju promenu kursa ka obnovljivim izvorima energije, zaštitu prava mladih i manjina, očuvanje biodiverziteta i sprovođenje ciljeva održivog razvoja, što predstavlja izazov za mnoge zemlje.

Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog manjka konkretnih ciljeva Azerbejdžana u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, te pozvala na aktivniju ulogu privatnog sektora u finansiranju klimatskih akcija. Očekuje se da će ovaj pritisak EU uticati na zemlje poput Srbije, koja bi mogla biti dodatno podstaknuta da ubrza usklađivanje svojih klimatskih standarda s evropskim regulativama.

Ishodi COP29 mogli bi biti od presudnog značaja za Srbiju, jer bi dodatni pritisci mogli značiti i veće prilagođavanje međunarodnim standardima ljudskih prava u klimatskoj politici. Konferencija će trajati do 22. novembra, a njeni zaključci mogu uticati na dalji razvoj klimatskih politika u regionu.

Na konferenciji COP29 prisutni su lideri država, aktivisti i predstavnici nevladinih organizacija koji aktivno zagovaraju strože regulative za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Uprkos obećanjima, mnoge zemlje suočavaju se sa poteškoćama u prelasku na zelene tehnologije, posebno one čije su ekonomije u velikoj meri zavisne od fosilnih goriva.

Azerbejdžan se nalazi pod posebnim pritiskom jer ga mnogi kritikuju zbog nedovoljnih ambicija u ciljevima dekarbonizacije. Ipak, neki analitičari smatraju da COP29 može poslužiti kao platforma za azerbejdžansku vlast da promeni međunarodnu percepciju i postavi temelje za dugoročne klimatske reforme.

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, pažljivo prate razvoj događaja jer COP29 može imati direktan uticaj na usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom o klimatskim promenama. Pritisci na Srbiju da ubrza svoje klimatske reforme dolaze i kroz finansijske mehanizme EU, koji bi mogli biti dostupni za zemlje koje uspešnije implementiraju zelene politike.

Mladi i aktivisti za zaštitu životne sredine iz celog sveta pozivaju na hitnu akciju, ističući da su najugroženiji oni koji najmanje doprinose globalnom zagađenju. Aktivisti sa Zapadnog Balkana takođe koriste priliku da podignu svest o specifičnim ekološkim izazovima s kojima se region suočava, uključujući zagađenje reka i industrijski otpad, i ističu potrebu za boljim međunarodnim mehanizmima podrške.

Zaključci COP29 konferencije mogli bi dugoročno da oblikuju globalnu strategiju borbe protiv klimatskih promena, sa posebnim fokusom na transparentnost i odgovornost država koje zavise od fosilnih goriva, a koji bi mogao uticati i na odnose u regionu Zapadnog Balkana u vezi sa klimatskom politikom i usklađivanjem sa standardima EU.