Prisluškivanje aktivista i novinara, iz ugla Amnestija i BIA

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) objavila je u izveštaju "Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji" forenzičku analizu u kojoj se navodi da u Srbiji policija i obaveštajne službe, na čelu sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), koriste telefonski špijunski softver kako bi protivzakonito pratile novinare i političke i ekološke aktiviste.

Softver pod imenom "Novispaj" (NoviSpy) BIA koristi uz određene forenzičke alate izraelske tehnološke kompanije "Selebrit" (Cellebrite) kako bi iz telefona osoba koje prati izvlačila podatke. 

Ovakvo protivzakonito praćenje objašnjava se kao taktika digitalne represije, odnosno veća kontrola države nad civilnim sektorom i rad protiv njega, navodi se u izveštaju. 

Kako softver uopšte funkcioniše 

Obaveštajna služba može da instalira softver za praćenje određene osobe u njen telefon pri pozivu na informativni razgovor, odakle se vidi i saradnja sa policijom. 

Ovaj vid prisluškivanja predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost i privatnost aktivista ukoliko se koristi van strogog nadzora i okvira zakona. 

Gugl (Google) pokušava da zaštiti aktiviste, novinare i druge potencijalne mete od napada slanjem upozorenja na "napad uz podršku vlade". 

"Selebrit" razvija proizvode i alate za državne agencije i organe širom sveta koji izvlače podatke iz mobilnih telefona sa Android i IOS operativnim sistemom, čak i bez lozinke za otključavanje. 

Softver "Novispaj" može da prikupi osetljive podatke i koristi kameru i mikrofon uređaja bez znanja vlasnika. 

U proteklih godinu dana, "Novispaj" softver je instaliran na četiri telefona aktivista, dok su zabeleženi tragovi neuspešnih pokušaja na još desetak uređaja, navodi se u istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN). 

Tehnologija "Selebrita" omogućava i pristup obrisanim podacima, kao i nekim zaštićenim aplikacijama, dodaje se u ovom izveštaju. 

"Selebrit" se povodom ovoga oglasio i rekao da su srpske službe, ukoliko su koristile njihove alate za instaliranje špijunskog softvera, prekršile ugovor, što dovodi u pitanje kasniju saradnju ove kompanije sa Srbijom. 

Kako su građani ovim ugroženi 

Nikoli Ristiću, aktivisti i jednom od organizatora protesta povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je ubila 15 ljudi 1. novembra ove godine, telefon je oduzet pri privođenju na informativni razgovor u policijskoj stanici na Savskom vencu u Beogradu. 

Na njegovom telefonu je, dok se nalazio kod službenika BIA, instaliran špijunski softver, koji otvara sve poruke i kontakte, ali i upravlja kamerom i mikrofonom uređaja.

Na pitanje kako je uopšte primetio da postoji rizik od prisluškivanja i praćenja njegovog telefona, Ristić je rekao da je to zaključio iz načina na koji su službenici BIA sa njim razgovarali. 

"Bilo mi je poprilično jasno da je to (razgovor sa službenicima BIA) samo bila pokrivalica za nešto drugo. S obzirom na to da su insistirali da telefon bude kod njih, a ne kod mene, zaključio sam da postoji mogućnost za to (instaliranje špijunskog softvera). Takođe su par puta insistirali da otključam telefon i uradim nešto sa njim - obavim poziv, obrišem snimak i slično. Srećom, oni ipak nisu uspeli da skinu podatke sa mog telefona, već su samo ubacili softver za buduća praćenja, tako da sam odmah prestao da koristim taj telefon", rekao je on. 

Ristić je objasnio da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i BIA demantovanjem navoda Amnestija i stranih medija njima ne zadaju ni spin ni kontraudarac, već samo tvrde da sve rade u skladu sa zakonom. 

On se osvrnuo na navode agencije Rojters (Reuters) da je Srbija dobila softver za otključavanje telefona od "Selebrita" u sklopu šireg paketa pomoći koji je finansirala vlada Norveške, čiji je cilj bio da pomogne Srbiji da ispuni uslove u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i nastavi sa borbom protiv organizovanog kriminala.

"Ono što su nama (aktivistima i novinarima) uradili nije bilo u skladu sa zakonom. Ovo jeste interacionalni skandal. Siguran sam da ugovor sa norveškom vladom ne predviđa zloupotrebu podataka aktivista, već, naprotiv, suzbijanje kriminala i siguran sam da će postojati reakcije iz Evropske unije (EU)", rekao je on. 

Ristić je ukazao i na mogućnost uplitanja Rusije i rekao da je "pitanje da li je ovo jedan od onih klasičnih ruskih uticaja, gde države koje su kandidati za članstvo u EU, a bliske su Rusiji, zloupotrebljavaju sredstva EU za nešto što odgovara drugoj strani. 

Na pitanje kako politički angažovani građani mogu da se zaštite od ove vrste narušavanja bezbednosti i privatnosti podataka, Ristić je rekao da ljudi ne bi trebalo da čuvaju nikakav kompromitujući sadržaj u svojim telefonima, kao i da poverljive razgovore obavljaju isključivo uživo. 

"Postoje mere predostrožnosti. Preporučio bih mladima da prate instrukcije fondacije Šer (Share), koja se bavi digitalnom bezbednošću", zaključuje Ristić. 

Reakcije iz inostranstva

Tri vodeće zapadne novinske agencije - Asošiejted pres (AP), Rojters i Frans pres (AFP) - pisale su o navodima u izveštaju Amnestija. 

AP je preneo saopštenje nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), koja je oštro osudila zloupotrebu digitalnih tehnologija za prismotru i zatražila hitnu, transparentnu i nezavisnu istragu o navodima Amnestija, kao i krivično gonjenje odgovornih u policiji i BIA, dok Rojters navodi da organi za sprovođenje zakona, uključujuči američki Federalni istražni biro (FBI), naširoko koriste proizvode kompanije "Selebrit" za otključavanje pametnih telefona i traženje dokaza u njima.

"Ako se pokaže da su te optužbe tačne, to bi moglo da predstavlja kršenje ugovora o licenci za krajnjeg korisnika. Ako je to slučaj, kompanija Selebrit bi mogla da suspenduje upotrebu svoje tehnologije od srpskih vlasti", rekao je za Rojters direktor marketinga u kompaniji "Selebrit" Dejvid Gi (David Gee). 

Zamenica ministra spoljnih poslova Norveške Marija Varteresijan (Maria Varteressian) rekla je za Rojters da su tvrdnje iznete u izveštaju "zabrinjavajuće i, ako su tačne, neprihvatljive".

Povodom ovoga je najavljen sastanak srpskih i norveških zvaničnika. 

Portparol američkog Stejt Dipartmenta (State Department) Metju Miler (Matthew Miller) izjavio je da ovaj organ Sjedinjenih američkih država (SAD) izražava zabrinutost povodom ovih nalaza u Srbiji, ali da nije u stanju da komentariše novonastalu situaciju, prenosi Glas Amerike (VOA). 

Šta kažu MUP i BIA

BIA se, povodom izveštaja Amnestija, oglasila saopštenjem u kome je naznačeno da se njegov sadržaj svodi na, kako se navodi, trivijalni senzacionalizam, kao i da se iz njega vidi da Amnesti radi u interesu grupa za pritisak.

Iz BIA su dodali da upravo zbog toga nisu u stanju da komentarišu besmislene navode iz ovog izveštaja. 

MUP se povodom ovoga takođe oglasio i odbacio optužbe za otključavanje telefona i prisluškivanje. Odatle se navodi da se ovi forenzički alati koriste isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije.