Univerzitet u Beogradu ne isključuje privremenu obustavu rada zbog Zakona o visokom obrazovanju

Univerzitet u Beogradu najavio je danas da će, ukoliko ne budu uvaženi njihovi zahtevi u vezi dopuna Zakona o visokom obrazovanju, kojima se podrazumeva dolazak stranih univerziteta u Srbiju, biti prinuđen da preduzme odgovarajuće mere, koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada.

"Univerzitet u Beogradu ovim obaveštava predstavnike države i javnost da ćemo, ukoliko se ne uvaže naši argumentovani zahtevi, biti prinuđeni da preduzmemo odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada", navodi se u saopštenju Univerziteta koje je potpisao rektor Vladan Đokić.

Predstavnici srpskih univerziteta u prethodnom preiodu protivili su se dopunama Zakona o visokom obrazovanju jer smatraju da će strani univerziteti dobiti povlašćeni položaj u odnosu na domaće, jer će, između ostalog, dobijati subvencije od države i moći da rade po akreditivnim programima iz zemalja iz kojih dolaze.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da taj Zakon neće biti povučen iz skupštinske procedure i pozvala predstavnike univerziteta da predlože amandmane.

Beogradski univerzitet je u saopštenju izrazio duboku zabrinutost povodom najavljenih zakonodavnih, organizacionih i sistemskih promena u oblasti visokog obrazovanja, zbog čega je naveo da insistira da se pre njihove eventualne implementacije sprovede najšira stručna i javna rasprava, kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove i društvo u celini.

Ocenili su da dopune Zakona o visokom obrazovanju sadrže suštinske nedostatke koje ih čine neprihvatljivim, dodajući da razlozi na kojima počiva predložena dopuna "nisu legitimni i svrsishodni i ne mogu se opravdati sa stanovišta interesa i vrednosti obrazovnog sistema Srbije".

"Uvođenjem člana 52a Zakona strani univerziteti se nedvosmisleno privileguju potpisivanjem sporazuma i dobijanjem dozvole za rad od strane Ministarstva prosvete bez postupka akreditacije. Na taj način se devalvira ne samo rad Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, već se i svi univerziteti u Srbiji (i državni i privatni) dovode u izrazito neravnopravan položaj", dodaje se u saopštenju.

Naglasili su da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja "težak udar na budžete fakulteta".

"Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta - oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu", piše u saopštenju.

U obrazloženju Predloga izmene Zakona se, kako su dodali, navodi da je razlog za donošenje interesovanje prestižnih svetskih univerziteta da otvore ispostave u Srbiji, zbog čega je Univerzitet u Beogradu upitao koji je kriterijum prestižnosti, ako se ima u vidu da taj i Univerzitet u Novom Sadu nalaze u prvih dva do tri odsto na Šangajskoj listi.

"Pored toga, u pojedinim naučnim oblastima visoko se rangiraju i Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu. Da li to znači da će univerziteti koji dolaze u Srbiju biti bolje rangirani od naših univerziteta", upitao je beogradski univerzitet u saopštenju.

Ocenili su i da je predlog dopuna zakona ušao u skupštinsku proceduru na netransparentan način, uz zaobilaženje Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, i to "u toku njenog ozbiljnog rada na noveliranju ovog sistemskog zakona", odnosno da o dopunama nisu imali prilike da se izjasne Radna grupa, Konferencija univerziteta Srbije i ostali članovi akademske zajednice, što smatraju neprihvatljivim.

"Na osnovu navedenih argumenata, smatramo da predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju treba da se povuče iz skupštinske procedure, jer bi se njenim usvajanjem i primenom urušili temelji nacionalnog sistema visokog obrazovanja. Ovim izražavamo i spremnost da kroz Radnu grupu učestvujemo u preoblikovanju predložene odredbe u cilju otklanjanja navedenih suštinskih nedostataka. Univerzitet u Beogradu nije protiv konkurencije, već protiv nejednakih uslova i neopravdanog privilegovanja stranih univerziteta na uštrb institucija od nacionalnog i istorijskog značaja", dodaje se u saopštenju.

Beogradski univerzitet ukazao je i na niz problema u finansiranju državnih visokoškolskih ustanova, "počev od materijalnih troškova koje država, tokom prethodnih godina, isplaćuje fakultetima u iznosu koji, po pravilu, ne prelazi jednu četvrtinu ukupnih troškova, činjenice da mnogi fakulteti rade u neadekvatnim objektima i sa dotrajalom opremom, do neprimerene cene rada na fakultetima, koja je niža od cene rada u osnovnim i srednjim školama".

Univerzitet je zbog toga apelovao na Vladu Srbije da uredno i u skladu sa zakonom i drugim propisima izmiruje materijalne troškove visokoškolskih ustanova i izjednači cenu rada u visokom obrazovanju sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.

"Time bi se značajno doprinelo stvaranju uslova za dostojanstvenije obavljanje naše profesije, ali bi se i motivisali najbolji kadrovi da svoju karijeru grade u visokoškolskim ustanovama. Molimo da se ne zaboravi - od kvaliteta zaposlenih nastavnika umnogome zavisi rezultat obrazovnog procesa", piše u saopštenju.

Ocenili su i da uvođenje Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje, koji će u ogromnoj meri promeniti način funkcionisanja visokoškolskih ustanova u sferi finansijskog poslovanja, i pored apela rektora sedam državnih univerziteta, koji su se obratili sa zahtevom za odlaganje njegove primene zbog brojnih tehničkih problema, ali i nepripremljenosti i nedovoljnoj obučenosti svih aktera koji će ga koristiti i kontrolisati, predstavlja "veliki teret za akademsku zajednicu".

"Rok za obučavanje i prilagođavanje je neprimereno kratak, te sa razlogom držimo da bi odlaganje bilo jedino razumno i celisodno rešenje. Univerzitet u Beogradu se ne protivi organizaciono-tehničkim novinama, ali smatra da se one moraju uvoditi na adekvatan način, uz odgovarajuću pripremu, obuku i usklađivanje svih učesnika u ovom složenom procesu, a nakon sistemskog rešavanja pitanja finansiranja visokog obrazovanja u Srbiji", dodaje se.