Šefica UN Women u Srbiji: Nasilje nad ženama u Srbiji i dalje često privatna stvar

Iako postoji solidan nivo informisanosti o rodno zasnovanom nasilju nad ženama, mnogi građani i građanke ne prepoznaju njegove uzroke, posledice i razmere, a ono se i dalje smatra privatnom stvari, izjavila je Milana Rikanović, šefica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN Women).

Rikanović je za agenciju Beta govorila povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se svake godine obeležava 25. novembra.

Ona je rekla da ovaj problem zahteva svakodnevni angažman svih društvenih aktera, na čelu sa državnim organima, u cilju sprečavanja nasilja i pružanja adekvatne zaštite žrtvama.

"Nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i dalje se često smatra privatnom stvari, iako u našem normativnom sistemu postoji poseban Zakon o sprečavanju nasilja u porodici", odgovorila je ona na pitanje koliki značaj građani Srbije pridaju ovom problemu i ovom međunarodnom danu. 

Rikanović je istakla obeležavanje ovog međunarodnog dana kao početak globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, tokom koje se, brojnim događajima, utiče na menjanje diskriminatornih stavova i poziva na poboljšanje zakona i propisa o sprečavanju nasilja.

Žene su predmet nasilja tokom svih faza života, što ih sputava u obrazovanju, zapošljavanju i sticanju određenih mogućnosti. 

Upitana o štetnosti efekata rodno zasnovanog nasilja na okolinu žrtve i kolektivnu svest o nasilju, Rikanović je kazala da ono ima izrazito razoran uticaj, kako na žrtvu samu, tako i na sve ljude oko nje.  

"U porodici, deca koja svedoče nasilju često snose ozbiljne posledice, uključujući emocionalne poremećaje i povećan rizik da i sami postanu žrtve ili počinioci nasilja. U školskom i radnom okruženju, nasilje kojem su izložene žrtve najčešće dovodi do njenog povlačenja i socijalne izolacije", istakla je ona.

Rikanović je objasnila da okolina često nije svesna i ne prepoznaje šta se žrtvi dešava, ili ne zna kako da reaguje, kao i da se tu javlja određeni društveni pritisak.  

"Nasilje prema ženama vrlo često se (zbog toga) ne prijavljuje i takozvana tamna brojka nasilja prema ženama još uvek je velika u srpskom društvu", izjavila je ona.

Na pitanje koji sve putevi prijavljivanja nasilja postoje i kako funkcionišu institucionalni i vaninstitucionalni, Rikanović je rekla da, pored SOS telefonskih linija i policije, za žene postoje brojne druge usluge podrške i kao primer navela sigurne kuće, besplatnu pravnu i psihološku podršku, kao i ženske nevladine organizacije.   

Ona je dodala da sve ove organizacije i kanali podrške poseduju potrebne veštine i pružaju sveobuhvatnu pomoć ženama, ali i da se njihova korisnost ogleda u tome što su šire dostupne i od većeg poverenja od institucija.  

"Ipak, osnovna odgovornost ostaje na državi i 'okretanje leđa' institucijama ne bi trebalo da bude rešenje, već je ključan rad na reformama koji bi povećao poverenje u sistem", zaključila je ona. 

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se svake godine od 1981, kada je u Bogoti, glavnom gradu Kolumbije, održan prvi sastanak feministkinja Latinske Amerike.

Taj dan odabran je kao dan sećanja na sestre Patriju, Minervu i Mariju Terezu Mirabel, političke aktivistkinje iz Dominikanske Republike, koje su zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i protivljenja režimu diktatora Rafaela Truhilja više puta hapšene, a onda i ubijene od strane tajne policije 1960. godine.

Nakon atentata na Truhilja godinu dana kasnije, sestre Mirabel su postale simbol feminističkog otpora širom sveta.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) je u decembru 1993. godine usvojila Deklaraciju o eliminaciji nasilja nad ženama, a u februaru 2000. godine službeno potvrdila 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

U toj deklaraciji, nasilje nad ženama se definiše kao svaki čin rodno zasnovanog nasilja koji dovodi, ili bi mogao da dovede do fizičke, seksualne ili psihičke povrede ili patnje, u javnom ili privatnom životu.

Projekat "Svi imaju reč - zajedno za rodnu ravnopravnost u školama" sprovode Akademija ženskog liderstva i Medijski centar Beta, a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".