Najbolje inovacije u Srbiji za primenu cirkularne ekonomije nagrađene sa 170.000 dolara

Sa ukupno 170.000 dolara nagrađeno je 10 ideja nastalih u saradnji naučno-istraživačkih institucija i privrede i sedam ideja udruženja građana koje se odnose na unapređenje položaja neformalnih sakupljača otpada, rečeno je na konferenciji "Cirkularni okrugli sto".

Kako je istaknuto, sprovođenje tih ideja doprineće smanjenju otpada, očuvanju prirodnih resursa, kao i zaštiti prava neprijavljenih radnika u sektoru prikupljanja otpada.

Svih 17 nagrađenih inovacija izabrano je putem ranije raspisanih javnih poziva.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić kazala je da se već treću godinu zaredom podstiču kompanije da se jave sa idejima o tome kako mogu da počnu primenu cirkularnog modela u svom poslovanju.

"Do sada smo imali 21 kompaniju koji su se odazvele pozivu, a danas imamo i predstavljanje kompanije koje će da pokažu šta će raditi kako bi podstakle cirkularnu ekonomiju", kazala je ona.

Dokić je naglasila da će u okviru konferencije iskustva moći da razmene kompanije koje su do sada nešto uradile u oblasti cirkularne ekonomije sa onima i koje su prihvatile izazov za narednu godinu.

"To je značajno, jer mogu da vide kako mogu da unaprede proizvodnju, uštede resurse, smanje emisije gasova sa efektom satklene bašte i vide koje su im mogućnosti na raspolaganju kako bi primenila cirkularnu ekonomiju i doprinele zaštiti životne sredine", navela je Dokć.

Dodala je i da će cirkularne nagrade ove godine biti dodeljene kako bi se podstakle osetljive grupe, neformalni sektor koje imaju značajnu ulogu u sistemu upravljanja otpadom.

"Važno je da pokažemo koje mogućnosti postoje, kako bi formalno postali deo sistema i kako bi nam pomogli da bolje upravljamo otpadom", rekla je Dokić.

Podsetila je da je do sada podeljeno i 35 cirkulatrnih vaučera.

"Nijima se podstiče sardanja naučno-istraživačkih institucija i biznis sektora, kompanije i nauka koje zajedno imaju cirkularne ideje i njih nagražujemo sa 10.000 dolara po ideji koja nakon toga može da postane projekat i da zaživi u praksi", kazala je Dokić.

Ona je podsetila i da je Vlada Srbije 2022. godine usvojila Program razvoja cirkularne ekonomije koji važi do kraja ove godine i najavila usvajanje novog programa razvoja cirkularne ekomoje od 2025. do 2030. godine.

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci kazao je da, kada se naučna istraživanja i resursi poslovne zajednice udruže, nastaju inovacije koje promovišu cirkularnu ekonomiju, povećavaju konkurentnost, podstiču ekonomski rast i stvaraju nova radna mesta.

"Istovremeno, kako bi prelazak na cirkularnu ekonomu bio pravičan, neophodno je uključivanje neformalnih sakupljača u zvaničan sistem upravljanja otpadom", rekao Andreuci.

Prema njegovim rečima, inovariori iz Srbije dolaze iz različitih oblasti, od istraživačkih instituta do organizavija civilnog društva.

"Ove revolucionarne ideje iz Srbije pored ostalog odnose se na insekte koji jedu plastiku, kao i recikliranje otpada od građevinske industrije. Ti projekti stvaraju mogućnost za nova radna mesta, ali unapređuju kvalitet života i čuvaju životnu sredinu", kazao je Andreuci.

On je dodao da je, zahvaljujući podršci GEF-a, Evropske unije, vlada Švedske, Švajcarske i Srbije u iznosu od ukupno tri miliona dolara, UNDP samo u poslednje dve godine pomogao da se realizuje 80 inovativnih ideja u oblasti cirkularne ekonomije.

Profesor sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu Goran Bošković kazao je da je projeket tog fakulteta "Upotreba otpadnog stiropora i letećeg pepela u izradi betonskigh blokova" finansiran prošle godine u u okviru cirkularnih vaučera.

Kako je naveo, novi kompozitni materijal je razvijen u sardanji sa kompanijom Dorado, a u svom sasatvu ima ambalažni stiropor i leteći pepeo koji menja cement.

"Laki betonski blokovi imaju dobru termičku provodljivost i dobra mehanička svojstva. Sada je potrebno raditi na razvoju tehnologije kako bi se ušlo u serijsku proizvodnju", kazao je Bošković.

Direktor YUROM centra Osman Balić naveo je da je ove godine ta organizacija uradila Analizu uticaja politika prema individualnim sakupljačima sekundarnih sirovina.

On je objasnio da analiza nudu državnim institucijama četiri modela pomoću kojih je moguće da sakupljači sekundarnih sirovina postanu deo legalnog sistema upravljanja otpadom.

"Individualni sakupljači sekundarnih sirovina bili su prepoznati u zakonu 2009. godine da bi iz njega bili izbačeni 2023. godine, a da nije ponuđena alternativa, čime je ukinuto njihovo pravo na rad", kazao je Balić.

On je istakao da se u Srbiji godišnje stvori više od tri miliona tona komunalnog otpada od čega sakupljači sekundarnih sirovina prikupe više od 500.000 tona koji predaju na reciklažu, čime, smatra, na najefikasniji način doprinose cirkularnoj ekonomiji i prevenciji klimatskih promena i zbog čega im je potrebna pomoć.

Na konferenciji je ukazano i da su među podržanim inovacijama upotreba kukuruza za izradu izolacionog materijala u građevinarstvu i korišćenje otpada od kafe za proizvodnju biokozmetike, kao i razvoj platforme koja omogućava prijavu elektronskog otpada za reciklažu i povezivanje svih aktera u lancu, uključujući neformalne sakupljače otpada.

Predsatvljeni su i proizvodnja materijala za uređenje enterijera na bazi otpadnog stakla, korišćenje otpada od prerade voća u proizvodnji hidročađi koja se može koristiti kao bioenergent, absorbent ili čvrsto đubrivo, pa i rešenje za cirkularno upravljanje otpadom u kinematografiji, kojim su neformalni sakupljači uključeni u tretman ovog otpada.

Kako bi se primena ovakvih inovacija proširila, UNDP je podržao Ministarstvo zaštite životne sredine u unapređenju regulative o statusu otpada i registraciji nusproizvoda.

Zahvaljujući tome kompanije sada mogu da registruju ono što je prethodno smatrano otpadom i prodaju ga kao nusproizvod.

Ovo doprinosi boljem upravljanju otpadom i smanjenju zagađenja, uz povećanje prihoda kompanija.

Na događaju su takođe predstavljene aktivnosti pet velikih kompanija i Fakulteta za hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji, koji su u okviru inicijative Ministarstva zaštite životne sredine "Prihvati cirkularni izazov" sproveli mere za upravljanje otpadom i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Događaj je organizovan u okviru projekta "Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice" koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.