Ministarstvo: Otvaranje rudnika litijuma u Jadru bi povećalo BDP u Srbiji oko 16 odsto
"Po nekim projekcijama oko 16 odsto bi BDP Srbije porastao kada bi se potencijalno otvorio rudnik jadarita u Zapadnoj Srbiji. Potrebno je da poštujemo sve te procedure koje dolaze od najrazvijenijih zemalja, a to su zemlje Evropske unije (EU)", kazao je Srbljanović na panelu "Geopolitika zelene tranzicije: Uloga kritičnih materijala" u okviru Međunarodne konferencije ekoloških i biznis lidera "Look up".
Ocenio je da je važno stvoriti zakonski okvir i kroz međunarodna partnerstva stvoriti vid saradnje da se "ovde stvori jedan lanac saradnje da ne bismo postali država koje će te mineralne resurse, koje poseduje, samo izvoziti dalje".
Upitan u kojoj meri resursi kritičnih materijala u zemlji mogu podstaći da se zelena tranzicija ostvari brže i kvalitetnije, Srbljanović je ocenio da će izuzetno podstaći zelenu tranziciju, kao i da Srbija mora biti država koja će u tom tehnološkom procesu biti predvodnik.
"Ako znamo i ako smo utvrdili da postoje rezerve tih minerala koji su potrebni ka zelenoj tranziciji, moramo da budemo u prvom vagonu toga što se dešava. Mi se trudimo da kroz sve one studije koje se očekuju, apsolutno i nedvosmisleno zaštitimo našu prirodu i naše građane, i onda kada budemo sigurni da to neće imati nikakvog uticaja na našu životnu sredinu, na zdravlje ljudi, onda možemo pričati o ekonomskim benefitima svih tih projekata", kazao je on.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić je ukazao na razliku između kritičnih i strateških mineralnih sirovina i dodao da je EU prepoznala 34 kritične mineralne sirovine, a da su dve proglašene strateškim (bakar i nikl).
"Srbija raspolaže kritičnim mineralnim sirovinama, ali po kriterijumu EU. Kod nas kategorija kritičnih mineralnih sirovina nije još ozakonjena, nemamo u Zakonu ni termin kritične mineralne sirovine", kazao je on.
Upitan da li moguće imati kvalitetno i isplativno rudarstvu uz poštovanje visokih standarda, Beljić je kazao da je zaštita životne sredine veoma delikatna, ali da se rudarstvo razvija.
"Rudarstvo utiče dosta na životnu sredinu. Da li je to prihvatljivo ili ne, to zavisi od mogućnosti da se taj uticaj smanji na one nivoe koji su prihvatljivi. Moguće je raditi odgovorno i voditi računa o životnoj sredini, ali da radimo bez uticaja na nju je nemoguće", kazao je Beljić.
Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je da je fokus Ministarstva održivo rudarstvo, ali da rudarstvo ne može da ne ostavi nikakve posledice.
"Naš zadatak kao Ministarstva jeste da pokušamo da preveniramo da upravo kroz implementaciju svih zakonskih regulativa, a podvući ću da je za Zakon o proceni uticaja i stratešku procenu uticaja transpozicija urađena skoro 99 odsto u odnosu na direktive EU što znači da smo mi u ovom momentu spremni da implementiramo sve što su strogi standardi i da na taj način pokušamo da iskoristimo šansu o kojoj svi pričamo", kazala je ona.
