Mali popusti i veliki propusti Crnog petka
Crni petak u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) obeležava se dan nakon Dana zahvalnosti, odnosno svakog poslednjeg petka u novembru.
Ovaj dan velikih popusta u prodavnicama trgovci, u poslednjih nekoliko godina, rastežu na celu nedelju ili čak više nedelja.
Nije sigurno kada se ovaj trgovinski običaj iz SAD ustalio u Srbiji, ali nije pogrešna pretpostavka da ga je doveo tehnološki i razvoj društvenih mreža, uz koji ide i brzo prenošenje trendova sa Zapada na ostatak sveta.
Istorijski gledano, za Crni petak se vezuju dva događaja, objašnava se u Enciklopediji Britanika.
Naime, bankari sa njujorškog Volstrita Džej Guld (Jay Gould) i Džim Fisk (Jim Fisk) su 1869. godine pokušali da na zlatnoj berzi onemoguće tržišne transakcije time što bi kupili što više zlata odjednom, kako bi njegova cena naglo porasla.
Ipak, u petak, 24. septembra te godine, intervencijom predsednika Julisiza Granta (Ulysses Simpson Grant) njihov plan je propao, a sa njim i berza, što je hiljade Amerikanaca odvelo u bankrot.
Za ovaj dan se ipak više vezuje priča iz šezdesetih godina prošlog veka, kada su policajci u Filadelfiji, gradu u saveznoj državi Pensilvaniji, počeli da koriste ovu frazu da opišu ogromne gužve u saobraćaju koje su nastajale kada je veliki broj turista iz predgrađa dolazio u grad zbog praznične kupovine.
U Srbiji ovaj dan nema nikakvu istorijsku konotaciju, već predstavlja pozajmljen običaj iz američke kulture.
On u Srbiji nije ni isti kao u ostatku sveta, što se ogleda u značajno manjiim popustima na kupovinu skoro bilo kakve robe, koji u zemljama Zapadne Evrope dostižu i 70, 80 odsto.
Upravo tako veliki popusti Crnom petku daju smisao, kao prilici da proizvođači isprazne svoja skladišta.
Stručnjaci tvrde da Zakon o trgovini nema implementiranu važnu direktivu Evropske unije, koja nalaže da određena roba mesec dana pre početka popusta ili akcije sezonskog sniženja mora biti istaknuta po istoj ceni.
Jedna od najčešćih zamki Crnog petka je podizanje cena neposredno pre petka (ili nedelje popusta), čime potrošači stiču utisak da kupovinom ostvaruju veći popust nego što realno jeste.
Ispostavlja se da će potrošač nešto kupiti po zanemarljivo manjoj, a uglavnom istoj, ceni tokom Crnog petka kao, na primer, nekoliko nedelja unazad.
Ipak, ni osrednji popusti ne sprečavaju potrošače širom sveta da ovih dana obave najmasovniju kupovinu godine, zbog čega u prodavnicama često dolazi do fizičkog obračuna, čijih su snimci društvene mreže uvek pune u ovom periodu.
Popusti u Srbiji se kreću oko 30 odsto, što je bliže tipičnom sezonskom, međusezonskom ili nekom drugom sniženju, nego ozbiljnijoj pogodnosti za potrošače.
Velika sniženja u Srbiji sprečava takozvana „dogovorena ekonomija“, odnosno manjak konkurencije na tržištu, koji omogućava nekolicini proizvođača koji se na njemu nalaze da značajno utiču na formiranje cene i udružuju se u kartele.
Potrebno je da se cena nekog proizvoda prati tokom dužeg vremenskog perioda, kako bi se stekla verodostojna slika onoga što se sa njom dešava, pa onda i celog Crnog petka.
Generacija Z ipak izvlači korist iz Crnog petka, čak i u Srbiji.
Svojim skorašnjim uplivom u radnu snagu, ova generacija značajno doprinosi granama indistrije i robnim markama koje su u povoju, a koje bolje nego ostali razumeju njihove potrebe, piše Forbs (Forbes).
Ovaj potrošački praznik za generaciju Z nije samo prost odlazak u kupovinu, već unapred isplaniran i strukturisan društveni događaj.
Ono što istinski razlikuje ovu generaciju od ostalih potrošača je pažljiv i analitički pristup otkrivanju autentičnosti proizvoda, usled sve većeg rasta neverodostojne kupovine, pogotovo preko Interneta.
