Koalicija za održivo rudarstvo Srbije: Upitna opravdanost puštanja u rad termoelektrane Kostolac B3
Koalicija za održivo rudarstvo Srbije (KORS) saopštila je danas da je termoelektrana Kostolac B3, koju je danas preuzela Elektroprivreda Srbije od kineske firme koja ju je izgradila, građena bez odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu i upitna je njena ekonomska pravdanost s obzirom na obaveze Srbije prema Pariskom sporazumu o kimatskim promenama.
Puštanjem u rad te termoelekrane, kako je navedeno, stvara se opasan presedan izgradnje na ilegalan način ekološki neprihvatljivih objekata.
"Ovaj objekat izgrađen je uprkos upitne legalnosti svih ključnih dozvola, od procene uticaja na životnu sredinu preko pojedinačnih građevinskih dozvola za sve delove centrale, a takođe i sa punom svešću nadležnih organa da će ovaj objekat značajno povećati, kako uticaj na klimatske promene tako i na ekološku situaciju u neposrednom okruženju i na širi region, uključujući i susedne države Rumuniju, Bugarsku i na budući trošak taksi na ugljen-dioksid (CO2)", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da će i projekat proširenja kopa Drmno sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje, koji je takođe urađen bez adekvatne procene uticaja na životnu sredinu ugrožavati zdravlje i pre svega bezbednost stanovanja stotina domaćinstava u selima Drmno, Kličevac i Stari Kostolac.
U momentu kada se cela Srbija složno bori da se saznaju detalji pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, objekat Kostolac B3, kako je navedeno, treba da bude predmet ozbiljne procene validnog sprovođenja izgradnje objekata.
U selu Drmno, ističe se, postoje tužbe protiv EPS-a i države Srbije zbog opasnosti od pucanja kuća usled sleganja tla, ekološkog uticaja i neotklonjivih šteta.
Opasnosti od rudnika nisu, kako stoji u saopštenju, ništa manje od loše izgrađenih objekata, što potvrđuje katastrofalno klizište u selu Junkovac kod Lazarevca gde je pre deset godina nekoliko desetina objekata stradalo od klizišta nastalog od rudnika uglja EPS-a u kopu "Kolubara".
"Naše analize i analize međunarodnih organizacija su pokazale drastično povećanje zagađenja od povećanog kopanja uglja, od povećanog neodrživog i nikad rešenog problema pepela, drastičnog povećanja negativnog uticaja na stabilnost objekata stotina domaćinstava u selima oko basena Kostolac A i Kostolac B, negativnog uticaja na vode i zemljište kako u okolini rudnika i elektrane tako i na celoj teritoriji Srbije, posebno Vojvododine", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je najbitnije od svega da se, iako je kada je ova procena uticaja rađena 2013. godine bilo jasno da se klimatski ciljevi pooštravaju i da će Srbija morati drastično da smanji emisije CO2, ipak pristupilo izgradnji Kostolca B3, koji će povećati zagađenje suspendovanim česticama.
"Urađena je i ekonomska analiza osetljivosti gde smo dokazali da će ovaj objekat u trenutku uvođenja takse na CO2 čak od pet evra po toni proizvoditi gubitke koji će se morati nadoknaditi ili drastičnim povećanjem cene struje od 200 do 400 odsto ili direktnim finansiranjem iz budžeta", naveo je KORS.
Podsetio je da je trenutna cena CO2 takse između 70 i 100 evra po toni.
"Ideje koje vlast iznosi da postoji mogućnost da će se uvesti domaća taksa na CO2, čime bi se navodno smanjio ekonomski uticaj takse koji Evropska unija uvodi ovih dana Srbiji i svim drugim nečlanicama EU, ali i izvoznicima u EU, je samo potvrda da vlast već više od 10 godina zapravo planira da trošak svali na leđa građana", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da KORS smatra da je za Srbiju finansijski i tehnološki mnogo bolje da ne koristi Kostolac B3, jer će štete od vraćanja kredita biti mnogo manje nego da se na to još natovare drastično povećana cena struje zbog takse, ali i zbog troškova koji će nastati uvozom uglja ili otvaranjem novih kopova koji koštaju oko milijardu evra i to u situaciji kad je potpuno jasno da Srbija planira da do 2050. zatvori sve termocentrale.
