Svetska banka:Prilagođavanje klimatskim promenama može stvoriti nova radna mesta u Srbiji

U izveštaju se ističe da Srbija treba da uloži 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa.

Ta ulaganja, ekvivalentna iznosu od oko 0,5 odsto BDP-a godišnje, mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.

Bez tih ulaganja, privreda zemlje bi se do 2050. godine mogla smanjiti za najmanje 15 odsto kao posledica
klimatskih katastrofa.

„Prednosti koje donose takva ulaganja će daleko nadmašiti troškove. Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće trgovinske mogućnosti, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra", rekao je šef Кancelarije Svetske
banke u Srbiji Nikola Pontara.

Dodao je da sa dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina, Srbija bi takođe mogla da postigne svoj neto nulti cilj do 2050. godine.

Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra, hidro kapaciteta i prirodnog gasa, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji., navodi se u izveštaju Svetske banke.

Ukazano je da će ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biti od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede.

U izveštaju je navedeno da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede može doći iz privatnog sektora u odgovarajućem regulatornom okruženju.

„Privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj“, rekao je regionalni menadžer Međunardione finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan Nikolas Markije.

Istakao je da uz uz adekvatan regulatorni okvir ti napori mogu premostiti jaz u finansiranju klimatskih promena i otvoriti mogućnosti za održiviju budućnost.

Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama, navela je Svetska banka.