Oko dve trećine učenika završnog razreda srednje škole ove godine je reklo da u proteklih 30 dana nisu koristili alkohol, marihuanu, cigarete ili elektronske cigarete. To je najveće zabeležno uzdržavanje od tih supstanci od kada je počelo godišnje merenje navika američkih tinejdžera kada je reč o alkoholu, drogama i cigaretama, prenosi Glas Amerike (VOA).
Među učenicima drugog razreda srednje škole, 80 odsto je reklo da u skorije vreme nije koristilo nijednu od tih supstanci, kod učenika 8. razreda, 90 odsto nije koristilo nijednu od njih, a jedino značajno povećanje je u upotrebi nikotinskih vrećica.
Američka vlada finansira studiju nazvanu "Praćenje budućnosti" od 1975. godine. Ovogodišnji zaključci su zasnovani na odgovorima oko 24.000 učenika 8. razreda osnovne, kao i drugog i četvrtog razreda srednje škole.
Studija je "jedan od najboljih, ako ne i najbolji" izvor nacionalnih podataka o tinejdžerskoj upotrebi narkotika i alkohola, kaže Noa Kreski, istraživač sa Univerziteta Kolumbija, koji proučava upotrebu droge kod adolescenata.
U ranom stadijumu pandemije, učenicima širom zemlje rečeno je da ne idu u škole i da izbegavaju žurke i druge skupove. Sedeli su kod kuće, pod nadzorom roditelja. Upotreba alkohola i droga svih vrsta je smanjena pošto se sa tim supstancama obično eksperimentiše u društvu prijatelja, često pod pritiskom vršnjaka.
Kada se karantin završio, "mislim da su svi očekivali da se stvari makar delimično vrate na staro", kaže Ričard Mijeh sa Univerziteta Mičigena koji je predvodio studiju.
Eksperti smatraju da mladi sada ostaju kod kuće i komuniciraju telefonima umesto da se druže u grupi, gde se ponekad isprobavaju nelegalne supstance.
Neki stručnjaci se pitaju da li je karantin za vreme pandemije imao dublji uticaj.
Mijeh primećuje da veliki broj tinejdžera koji eksperimentišu sa elektronskim cigaretama ili drogama počnu u prvom razredu srednje škole, ponekad zato što to rade stariji adolescenti u njihovoj okolini.
Međutim, deca koja su bila u prvom srednje za vreme pandemije nikada nisu stekla te navike i nikada nisu imali priliku da svoj negativni uticaj posle izvrše na mlađu decu u školi, ističe američki profesor.
I mentalno zdravlje bi moglo da bude faktor. Posle izbijanja pandemije, bilo je više izveštaja o depresiji i anksioznosti mladih.
Depresija se često povezuje sa upotrebom psihoaktivnih supstanci, ali neki ljudi sa depresijom i anksioznošću su vrlo oprezni i ne žele da rizikuju da svoje lekove kombinuju sa drogama, kaže doktor Dankan Klark, psihijatar sa Univerziteta Pitsburga koji istražuje upotrebu supstanci kod dece.
"Neki tinejdžeri koji pate od anksioznosti su zabrinuti zbog efekta supstanci. Takođe su možda socijalno inhibirani i imaju manje prilika da koriste droge", objašnjava Klark.
