Loše politike jedan od razloga što je Srbija prva u Evropi po ranjivosti na klimatske promene

Srbija je šampion Evrope po ranjivosti na klimatske promene ne samo zbog svog geografskog položaja, nego i zbog načina na koji su vođene politike tokom prethodnih dvadesetak godina i jer nije rađeno na jačanju kapaciteta prilagođavanja, ocenio je doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Uroš Davidović.

Prema GAIN indeksu ranjivosti na klimatske promene, koji je jedan od najprihvaćenijih pokazatelja prilagođenosti država na klimatske promene, Srbija je na 92. mestu u svetu i prva u Evropi.

"Nije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju", naveo je Davidović u autorskom tekstu za portal Klima101.

Davidović je istakao da država treba da preusmeri resurse sa velikih infrastrukturnih projekata, nebodera i ekspanzije rudarstva na smanjenje ranjivosti na klimatske promene, održivi razvoj poljoprivrede i povećanje urbanih zelenih površina.

"U vreme kada se ogromna društvena sredstva ulažu u prava na prenos Premijer lige, nacionalni stadion ili EXPO 2027, država bi trebalo da svoje oskudne resurse usmeri bar delimično i u smanjenje ranjivosti na klimatske promene", naveo je Davidović.

Prema njegovom mišljenju, definisanje dugoročne strategije održivog razvoja poljoprivrede i vodoprivrede kao ključnih privrednih sektora za opstanak društva trebalo bi da prethodi najavljenoj ekspanziji rudarstva.

Takođe, opremanje vrtića, škola, fakulteta, bolnica i staračkih domova klima uređajima ili adaptiranje napuštenih urbanih prostora u klimatska skloništa trebalo bi da imaju prioritet nad uređenjem trgova.

"Umesto nasilnog i često nezakonitog investitorskog urbanizma, ogledanog u neboderima od betona i stakla koji u pojedinim gradovima zatvaraju pristup rekama i sprečavaju rashladni efekat tokom toplih talasa, neophodno je javni interes staviti u prvi plan i sačuvati i proširiti urbane zelene površine", naveo je Davidović.

On navodi da visok nivo ranjivosti znači da važni privredni sektori, poput poljoprivrede, vodoprivrede ili energetike nisu u skladu sa trenutnim i budućim stanjem klime, a da se naznake toga mogu uočiti i bez analize GAIN indeksa.

"Protesti poljoprivrednika iz 2022, 2023. i 2024. godine zbog nedovoljnih podsticaja, kolaps dela elektroprivrednog sistema u 2022. godini ili masovne restrikcije vode tokom leta 2024. godine samo su neki od pokazatelja da ključni delovi privrede nisu spremni za ono što nas očekuje", podsetio je Davidović.

Jedan od razloga za visoku ranjivost jeste činjenica da se Srbija nalazi u oblasti značajnih klimatskih promena, u delu sveta koji se zagreva brže od svetskog proseka, što je još izraženije tokom leta.

"Temperaturne promene, zajedno sa promenama padavinskih obrazaca, uzrokovale su ekstremizaciju klime koja se ogleda u povećanju učestalosti, trajanja i intenziteta ekstremnih događaja poput suša, poplava, oluja ili toplih talasa. Prema svim modelskim projekcijama osmotrene promene nastaviće se i u budućnosti", objašnjava Davidović.

Pored tih prirodnih uslova, koji se u GAIN indeksu nazivaju izloženost, na ranjivost utiču i dva društvena činioca – osetljivost na klimatske promene i kapacitet prilagođavanja.

Osetljivost je stepen zavisnosti države od privrednih sektora na koje klimatske promene mogu negativno da utiču, kao što su poljoprivreda ili vodoprivreda, dok kapacitet meri dostupnost resursa za sektorski specifično prilagođavanje na nove uslove.

"Za razliku od izloženosti, oba društvena činioca su u rukama države i njihov nivo zavisi isključivo od donosilaca političkih, privrednih i poslovnih odluka. Drugim rečima, Srbija je šampion Evrope po ranjivosti na klimatske promene ne samo zbog svog geografskog položaja, već i zbog načina na koji su vođene politike tokom prethodnih dvadesetak godina", ocenio je Davidović.

Očigledno je, kako je dodao, da je vrlo malo rađeno na smanjenju osetljivosti i na jačanju kapaciteta prilagođavanja na klimatske promene.

On je istakao da za mnoge od mera prilagođavanja nisu potrebna velika ulaganja, već se mogu sprovesti dekretom, promenom poslovnih procesa ili primenom dobrih praksi, ali dodaje da puko usvajanje određenih pravila nije garancija da će se ona i poštovati.

Tako kao primer "nedovoljne ozbiljnosti delova državnog sistema po pitanju smanjenja rizika od klimatskih promena" navodi bazu podataka o uticajima elementarnih nepogoda i drugih nesreća DesInventar koja, kako kaže, sadrži "određen broj očigledno netačnih procena šteta od ekstremnih klimatskih događaja".