Jeremić za CMG: Makao dokaz uspeha ideje Jedna zemlja, dva sistema

BETAPHOTO/CHINA GLOBAL TELEVISION NETWORK CORPORATION

Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić ocenio je povodom 25. godišnjice okončanja kolonijalne uprave i povratka regiona Makao pod suverenitet Kine da uspeh Makaa pod kineskim suverenitetom svedoči uspehu politike "jedna zemlja, dva sistema" i predstavlja dokaz da je moguće jedinstvo unutar raznolikosti.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Jeremić je podsetio da je pre četvrt veka "spuštanjem portugalske zastave i podizanjem zastava Narodne Republike Kine i novog Specijalnog administrativnog regiona Makao simbolično označen kraj kolonijalne uprave ivpočetak nove ere pod suverenitetom Kine, u okviru politike "Jedna zemlja, dva sistema".

Kroz svoju milenijumima dugu istoriju, koju poznavaoci opisuju kao istoriju bez početka, Kina je pokazala izuzetnu sposobnost strateške strpljivosti u ostvarivanju svoje istorijske težnje za ujedinjenjem, inspirisane konfučijanskom filozofijom harmonije. Ova težnja najbolje je sažeta u uvodu čuvenog epa iz 14. veka Romansa tri kraljevstva - Carstvo, dugo podeljeno, mora se ujediniti, naveo je Jeremić.

Pod naslovom "Uspeh ideje 'Jedna zemlja, dva sistema'" Jeremić piše da ta duboka istorijska svest prožima i savremeni model upravljanja Kinom, oblikovan konfučijanskim pristupom u kojem harmonija i jedinstvo nisu plod sile, već mudrosti i strpljenja. Upravo taj pristup oblikovao je i model "Jedna zemlja, dva sistema", omogućivši da Makao očuva svoju autonomiju dok se skladno reintegriše u istorijski suverenitet, istakao je.

Obeležavanje 25. godišnjice povratka Makaa Kini svedoči o sposobnosti Kine da ostvari jedinstvo uz očuvanje raznolikosti, prilagođavajući se istorijskom i kulturnom nasleđu svojih regija. Od povratka Kini, Makao je postao simbol uspeha ove politike, balansirajući između svoje evropske kolonijalne prošlosti i duboke povezanosti s Kinom, navodi se u tekstu.

Makao je od povratka pod suverenitet Kine postao jedan od najbogatijih regiona sveta, uz vrlo značajan ekonomski rast, posebno u sektoru turizma i igara na sreću. Uključivanje u kinesku inicijativu Veliki zaliv (Greater Bay Area Initiative) dodatno je ojačalo njegovu povezanost s kontinentalnom Kinom. Ova inicijativa, koja uključuje Guandžou, Hongkong, Šendžen i druge gradove južne Kine, ima za cilj stvaranje globalnog centra za finansije, inovacije i trgovinu, čija se populacija približava cifri od 100 miliona. Projekti poput mosta koji povezuje Hongkong, Džuhai i Makao simbolizuju kako fizičke i ekonomske veze doprinose kulturnom i političkom jedinstvu, dodaje se.

Po oceni Jeremića, Makao je uspeo da očuva političku stabilnost i harmonične odnose s Pekingom, potvrđujući uspeh modela "Jedna zemlja, dva sistema". Ova ravnoteža između autonomije i zajedništva oslikava filozofiju kineske civilizacije, gde se harmonija postiže kroz poštovanje razlika. Kineski pristup vođen je idejom da se lokalni identitet i posebnosti ne potiskuju, već integrišu u širi okvir jedinstva.

U današnjem turbulentnom svetu, punom političkih i ekonomskih previranja, Makao igra važnu ulogu mosta između Kine i sveta, a posebno Zapada. Njegova sposobnost da funkcioniše kao kanal za kulturnu i ekonomsku saradnju dodatno jača kineski međunarodni uticaj. 

Dok Makao ulazi u drugu polovinu svog pedesetogodišnjeg aranžmana autonomije, pred njim su novi izazovi i prilike. Diversifikacija ekonomije, uključujući razvoj finansijskih usluga i tradicionalne kineske medicine, ključna je za smanjenje zavisnosti od industrije igara na sreću. Ove promene zahtevaju inovativne politike koje će obezbediti dugoročni prosperitet regiona, zaključio je Jeremić u autorskom tekstu za CMG.