Izveštaj EK: Bilateralni odnosi Srbije generalno dobri, trvenja postoje

Odnosi Srbije sa susedima bili su generalno dobri u proteklih godinu dana, pri čemu su odnose sa Hrvatskom obeležile povremene razmene neprijateljstva u javnosti, inače dobre odnose sa BiH pod pritisak su stavili događaji oko Ratka Mladića a odnosi sa Ukrajinom se unapređuju, mada Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ocenila je Evropska komisija.

U izveštaju koji je juče objavljen u sklopu Paketa proširenja EU navodi se da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim kandidatima za članstvo i susedima koji su članice EU.

Ocenjujući odnose sa Hrvatskom, Komisija je navela da su zvaničnici Srbije nastavili da javno izražavaju veoma snažno protivljenje deklaraciji o saradnji u pitanjima bezbednosti i odbrane koju su potpisali Hrvatska, Albanija i Kosovo, kao i potpisivanju bilateralnog sporazuma o vojnoj saradnju Hrvatske i Slovenije.

Navodi se i da je posle komentara tadašnjeg predsednika Srbije kojim se aludira na mešanje neke druge zemlje u lokalne izbore u Srbiji u martu ove godine hrvatski predsednik otkazao samit u okviru procesa Brdo-Brioni planiran za maj.

Komisija ukazuje i na junski susret ministara spoljnih poslova Srbije i Hrvatske na marginama obeležavanja Dana hrvatske zajednice u Srbiji, kao i na to da je Zagreb, nakon što je u maju uveden novi sistem ulaska u EU (EES), izmenio Zakon o strancima i najavio izdavanje nacionalne vize kako bi se olakšala prekogranična mobilnost profesionalnih vozača iz trećih zemalja, uključujući Srbiju.

U vezi odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, Komisija navodi da su događaji u vezi smrti Ratka Mladića narušili inače dobe bilateralne odnose.

Navodi se i da su visoki srpski zvaničnici bili na neustavnim proslavama Republike Srpske, kao i da je Milorad Dodik, bivši predsednik tog entiteta BiH, često priman na visokom nivou u Beogradu, gde vlasti javno kažu da ne priznaju krivičnu osudu Dodika pred Sudom BiH, što dovodi do međusobnih optužbi.

Podseća se i na posetu tadašnjeg predsednika Srbije Republici Srpskoj i zajednicama sa većinski srpskim stanovništvom u Federaciji u avgustu ove godine i ističe da Srbija kao potpisnica Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma ima obavezu da poštuje susverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Kada je reč o odnosima sa Crnom Gorom, Komisija je ocenila da su u prethodnih godinu dana bili generalno stabilni, uprkos uzajamnim optužbama, posebno oko obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti u maju, kada je tadašnji predsednik Srbije dao nekoliko izjava kojima se dovodi u pitanje legitimnost nezavisnosti Crne Gore.

Srbija je, navodi se u izveštaju, redovno pružala podršku srpskim političarima u Crnoj Gori, uključujući tokom protesta u Botunu u decembru prošle godine.

Istovremeno i dalje traju rasprave o statusu Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori, ulozi Srpske pravoslavne crkve i navodnom mešanju Srbije u unutrašnje stvari Crne Gore, uključujući medijsku sferu.

Navodi se i slučaj iz juna, kada je predsednik Srbije prisustvovao samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu a dan pre toga su crnogorske vlasti odbile da odobre ulazak u zemlju grupi od 87 muškaraca iz Srbije zbog bezbednosnih razloga. Nakon toga je Srbija uvela privremene restrikcije na graničnim prelazima koje su brzo ukinute.

Za odnose sa Albanijom, Komisija ocenjuje da su ukupno gledano ostali dobri. Navode se zajednički autorski tekt predsednika Srbije i albanskog premijera u kome su pozvali na bržu integraciju u EU iz februara, kao i dogovor o otvaranju Generalnog konzulata Albanije u Bujanovcu i Generalnog konzulata Srbije u Skadru.

Istovremeno su srpski predstavnici nastavili da izražavaju snažno neslaganje u vezi deklaracije o saradnji u bezbednosti Albanije, Hrvatske i Kosova a izjave sprskog predsednika o mogućoj promeni toka reke Ibar iz avgusta dovele su do razmene oštrih reči sa albanskim premijerom.

Komisija dalje ocenjuje da su odnosi Srbije sa Ukrajinom nastavili da se poboljšavaju, iako se Beograd nije pridružio sankcijama EU Rusiji. Dodaje se da je Srbija nastavila da pruža finansijsku, energetsku i humanitarnu ponoć Ukrajini i ukazuje na više susreta zvaničnika Ukrajine i Srbije, uključujući na međunarodnim forumima, i potpisivanje memoranduma o razmevanju o saradnji u oblasti evrointegracija.

Odnosi Srbije sa Severnom Makedonijom, Turskom i Gruzijom ocenjeni su u izveštaju kao dobri, a odnosi sa Rumunijom, Bugarskom i Mađarskom kao u celini dobri.

Kao u celini dobre, Komisija je ocenila i bilateralne odnose Srbije i Moldavije navodeći susrete zvaničnika dve zemlje ali i slučaj iz oktobra prošle godine, kada je Srbija potvrdila da su tri Rusa bila u kampu u blizini Loznice, gde su vlasti prethodno pritvorile dve osobe zbog navodne obuke 150-170 moldavskih i rumunskih državljana za mešanje u moldavske izbore i podsticanje nemira.