Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2024. godini

Foto: Beta/Milan Timotić

Emitujemo listu deset najvažnijih ekonomskih događaja u Srbiji u 2024. godini, po izboru Novinske agencije Beta:

BUDŽET SRBIJE PRVI PUT USVOJEN BEZ RASPRAVE - Budžet Srbije za 2025. godinu usvojen je prvi put bez rasprave. Na sednici Skupštine na čijem dnevnom redu je bio predlog budžeta dogodio se incident kada su se sukobili poslanici vlasti i opozicije, čemu je prethodila žučna rasprava o odgovornosti zbog tragedije u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica na renoviranoj Železničkoj stanici i usmrtila 15 ljudi, a dvoje teško povredila. Posle incidenata je vladajuća koalicija odlučila da objedini raspravu o više od 50 tačaka i zakaže dan za glasanje. Budžet je usvojen glasovima vladajuće koalicije jer opozicija nije učestvovala u sednici, pre svega zbog odbijanja da se u dnevni red uvrsti rasprava o poverenju Vladi zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici.

DRŽAVA REAKTIVIRALA PROJEKAT JADAR - Država je reaktivirala projekat "Jadar" kojim je predviđena eksploatacije rude litijuma u okolini Loznice, nakon što je Ustavni sud Srbije poništio je odluku Vlade Srbije o njegovom zaustavljanju sa obrazloženjem da nije donet u skladu sa Ustavom. Više od dve godine pre toga Vlada Srbije, na čijem čelu je tad bila Ana Brnabić, stopirala je projekat nakon masovnih protesta i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu "Rio Tintu" koji treba da sprovodi taj projekat. Posle odluke Ustavnog suda Vlada je usvojila Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit "Jadar", čime je taj projekat vraćen u stanje pre donošenja uredbe kojom je zaustavljen. Potpisan je i Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, a "Rio Tinto" je na sopstvenu inicijativu objavio preliminarne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" navodeći da želi da omogući javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje. Skupština Srbije nije usvojila Predlog zakona o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim je opozicija tražila zabranu istraživanje i eksploatacije litijuma i bora. Širom Srbije, tokom leta, u više od 50 gradova, organizovani su protesti nezadovoljnih građana zbog ponovog aktiviranja projekta. Objavljena je i studija srpskih naučnika u prestižnom časopisu "Nejčr" (Nature) o pogubnom uticaju rudnika na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, da bi potom bio osnovan pokret "Kopaćemo", kao podrška otvaranju rudniku, ali bez navoda ko stoji iza njega.

UKINUT MORATORIJUM NA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ NUKLERANIH ELEKTRANA - Izmenama Zakona o energetici, krajem novembra, Srbija je posle 35 godina ukinula moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i definisala plan razvoja nuklearne energije. Motorijum je uveden 1989. godine posle incidenta u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini. Zbog povećanih potreba za električnom energijom, korišćenja električnih automobila i veštačke inteligencije, kao velikih potrošača električne energije, ali i obaveze napuštanja fosilnih goriva kao izvora električne energije do 2050. godine, Srbija planira izgradnju nuklearne elektrane koja bi koštala više od deset milijardi evra. Elektrana ne bi mogla da se izgradi, a ni stručni kadar koji bi njome upravljao da se pripremi do 2040. godine. U javnosti se kao prelazno rešenje za nedostajuću električnu energiju pominje i kupovina malih nuklearnih reaktora koji su u eksperimentalnoj fazi, a kao najbolje rešenje, prema rečima stručnjaka, je zakup desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearke Pakš.

SRBIJA PRVI PUT DOBILA INVESTICIONI KREDITNI REJTING - Agencija "Standard end Purs", jedna od tri renomirane svetske rejting agencije, dodelila je početkom oktobra Srbiji investicioni kreditni rejting BBB minus, sa stabilnim izgledima za dalje poboljšanje. Ranije je ta agencija Srbiju rangirala sa neinvesticionom ocenom BB plus. Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove. To je jedan od ključnih pokazatelja za investitore prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju, bilo da se radi o otvaranju fabrike (strane direktne investicije) ili o kupovini državnih obveznica (portfolio investicije). Podizanje rejtinga doprinosi nižim troškovima finansiranja, lakšem pristupu međunarodnim tržištima kapitala i povećanom poverenju investitora. Zvaničnici Srbije očekuju da će i agencije Mudis (Moody's) i Fič (Fitch) do kraja sledeće godine podići rejting Srbije na investicioni nivo.

USKLAĐIVANJE PENZIJA U DECEMBRU UMESTO U JANUARU - Penzije u Srbiji od ove godine se usklađuju sa rastom prosečnih plata i inflacijom u decembru, umesto u januaru. To je novina u izmenjenom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je usvojen u novembru. Decembarske penzije će biti uvećane 10,9 odsto. Tim povećenjem je prosečna penzija u Srbiji podignuta sa 390 na 436 evra. U Srbiji ima oko 1,6 miliona penzionera.

PRODUŽEN ROK ZA PRIVATIZACIJU - Vlada je predložila izmenu Zakona o privatizaciji kojim se rok za promenu vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine produžava do 31. decembra 2027. godine. Predviđeno je da se, ukoliko se privatizacija ne završi u propisanom roku, sprovodi prinudna likvidacija firmi. Privatizacija je počela 2002. godine i do sada je novog vlasnika dobilo oko 500 preduzeća, a ostalo je 60 neprivatizovanih.

ODOBREN NOVI ARANŽMAN SA MMF - Srbiji je u decembru odobren novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (Instrument za koordinaciju politika - PCI) u trajanju od 36 meseci. To je savetodavni aranžman koji je uključuje korišćenje finanijskih sredstava. Instrument za koordinaciju politike je mehanizam podrške MMF-a članicama, a namenjen je zemljama posvećenim reformama i dogovara se radi podržavanja odgovarajućeg ekonomskog programa, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema. Novi trogodišnji aranžaman Srbije obuhvatiće različite ekonomske reforme i fiskalne mere koje imaju za cilj stabilizaciju ekonomije, smanjenje budžetskog deficita, strukturne reforme i mere za poboljšanje javnih finansija. Prethodnim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom Srbiji je bila na raspolaganju pozajmica od 2,4 milijarde evra.

KASNI POČETAK SERIJSKE PROIZVODNJE ELEKTRIČNIH VOZILA - U Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu u julu je počela probna proizvodnja električnog modela automobila "Fijat grande Panda", a neizvesno je kad će početi serijska proizvodnja. Stelantis je većinski vlasnik te fabrike dok je manjinski udeo u vlasništvu Srbije, po osnovu ugovora o strateškom partnerstvu koji je 2008. godine sklopila Vlada Srbije sa italijanskim Fijatom. Novi model napravljen je u dve verzije - električnoj i hibridnoj, a planirano je da bude plasiran na tržište Evrope, potom na Bliski Istok i u Afriku. Automobil koji će se praviti u Kragujevcu spada u automobile B segmenta, ispod četiri metra dužine, i prvi je u nizu modela nove porodice automobila koja će svake godine dobijati novi model, sve do 2027. Početna cena modela manja je od 25.000 evra za potpuno električnu verziju. Država je za proizvodnju električnih automobila dala Stelatisu subvenciju od 48 miliona evra, a prvobitno je početak serijske proizvodnje planiran dva meseca nakon starta probne proizvodnje. U fabrici automobila u Kragujevcu sada se proizvodi na desetine električnih "pandi" dnevno, ali još nema zvaničnih informacija kada će početi serijska proizvodnja koja podrazumeva izradu 200 do 250 vozila u jednoj smeni.

ODLOŽENO PUŠTANJE U SAOBRAĆAJ BRZE PRUGE OD NOVOG SADA DO SUBOTICE - Brza pruga od Novog Sada do Subotice, u dužini od 108,2 kilometra, kojom je trebalo da od novembra saobraćaju vozovi brzinom od 200 kilometara na sat, još nije puštena u saobraćaj, iako je završena, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić vozom za testiranje njome prošao još 3. oktobra. Vučić je tada najavio da će pruga biti otvorena 24. novembra, da bi zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu otvaranje bilo pomereno za 8. decembar, a kasnije za februar ili mart naredne godine, jer je izdato naređenje za inspekcijski nadzor svih staničnih zgrada duž pruge. Ta pruga, čija je izgradnje počela u novembru 2021. godine, predstavlja deo brze pruge između Beograda i Budimpešte, a na deonici od Beograda do Novog Sada već saobraćaju brzi vozovi. Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji železničke veze između Srbije i Mađarske na teritoriji Srbije, za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica kod Kelebije, vredan 943 miliona evra, 2018. godine potpisali su Infrastruktura železnice Srbije i konzorcijum kineskih kompanija "Čajna rejlvej internešenel" - "Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani". Projekat je finansiran iz kredita koji je dala kineska Eksim banka. Mađarska još nije završila svoju deonicu pruge od granice sa Srbijom do Budimpešte.

U PRIMENI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA KINOM - Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine je 1. jula stupio na snagu, a njime je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda i omogućiće srpskim proizvođačima preferencijalni pristup na tržište od 1,4 milijarde stanovnika. Tim sporazumom je obuhvaćeno 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih. Prvog dana stupanja Sporazuma na snagu 60 odsto robe bilo je oslobođeno carina, u narednih pet do 10 godina biće još 30 odsto robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni. Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada će godišnje imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanjenje carina od po 10 procenata. Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom moraju da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi. Kina se nalazi među najznačajnijim ekonomskim partnerima Srbije i najvećim investitorima u srpsku privredu. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije. Gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine. Pored Srbije ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.