Brčerević (Fiskalni savet): Dug Srbije će i u 2025. rasti, samo za kamate treba 1,9 milijardi evra

Tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, je mogao da se izbegne, iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.

"Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika", rekao je Brčerević.

Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u 2025, slično kao u Srbiji, ali razlika je u tome što su te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije i mogla je da izbegne ovaj trošak.

Brčerević je rekao da povećanje budžetskog deficita u 2025. na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) još nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru. Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. godine, pa do 2023, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficiti tokom pandemije bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu dugoročno ugrozili budžetsku ravnotežu jer su bili prolaznog karaktera.

Međutim, od 2024. uvode se, kako je naveo, nove "rastrošne" politike ivišegodišnji projekti poput Ekspa, koji koštaju više nego što je prvobitno planirano, pa su oni strukturno promenili budžet i podigli deficit na relativno visok nivo od tri odsto BDP-a.

beta/cmg