Radosavljević: Privatizacija NIS nije bila loša odluka, greška što prodaja nije obavljena tenderom

Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj kompaniji Gasprom Njeft 2008. godine nije bila loša odluka, jedina greška je bila što nije bio raspisan tender, umesto što je kupac izabran dogovorom, izjavio je danas ekonomista Goran Radosavljević.

On je agenciji Beta rekao da je iz perspektive nakon proteklih 17 godina lako biti pametan i reći šta je moglo, a šta nije.

"Mislim da je jedina loša stvar, koja je u tom trenutku urađena, to što nije raspisan tender, nego je privatizacija obavljena dogovorom. U tom trenuku NIS je loše poslovao. Naknadna revizija finansijskog izveštaja koju je naložio novi vlasnik pokazala je da je ta kompanija samo u 2008. godini imala gubitak od oko 100 miliona evra", rekao je Radosavljević.

Još problematičnije je bilo to što je NIS, iako tada najveća kompanija u Srbiji, značajno urušavao svoju poziciju, jer su mu konkurenti sa deset puta manje benzinskih stanica uzeli više od 60 odsto tržišta, a u regionu nije ni prodavao derivate.

Dodao je da su tržiše zauzele naftne kompanije OMV, Helenik i Lukoil, a da NIS-ova rafinerija nije proizvodila derivate adekvatnog kvaliteta, pa je eurodizel uvozila, a proizvodila samo dizel D2.

U tom trenutku bilo je najvažnije da se sačuva bar jedna od rafinerija, jer je rafinerija u Novom Sadu tada već bila zatvorena, a Mol je kupio hrvatsku kompaniju INA i pored svojih rafinerija zadržao rafneriju u Rijeci, a ugasio onu u Sisku, objasnio je Radosavljević.

OMV, koji je takođe poslovao na tržištu Srbije, kupio je naftnu kompaniju Petrol u Rumuniji za dve milijarde evra i bio u tom trenutku prejak konkurent, pošto je Rumunija bogata naftom.

Radosavljević je naveo, da kada se uporedi ta kupovina (u vreme kada je korupcije bilo i u Rumuniji, pa možda cena za Petrol nije bila referentna) i NIS-ova cena, ne može se reći da je NIS prodat jeftino, mada je možda na tenderu moglo da se prođe malo bolje, ali se to sada ne može utvrditi.

"U NIS-ovu rafineriju je trebalo investirati stotine miliona evra, a na stranu to što je uprava bila korumpirana i pljačkala tu kompaniju, preko nje su se finansirale stranke, a ne projekti. Sve što se radilo u Elektroprivredi Srbije (EPS) bilo je i u NIS-u za vreme vlasti DSS-a i zbog toga je privatizacija bila dobro rešenje", rekao je Radosavljević.

Podsetio je da su investicioni savetnici 2007. godine, Rajfajzen investment i Meril Linč, radili procenu vrednosti NIS i pripremu za privaizaciju, međutim od tendera se odustalo, jer se navodno radila analiza tržišta i nije bilo zainteresovanih kupaca, pa se zbog toga ušlo u direktne pregovore sa Gaspm Njeftom.

Radosavljević je podsetio i na činjenicu da je dva puta raspisivan tender za Telekom i oba puta nije stigla ni jedna adekvatna ponuda, jer se verovalo da ta kompanija vredi milijarde evra, a nije moglo da se dobije ni jedna milijarda, već 800-900 miliona evra.

Naveo je da je Gasprom Njeft kupio NIS za 400 miliona evra i obavezao se da će investirati u rafineriju, izgraditi gasovod Južni tok i skladište gasa Banatski Dvor.

"Gasovod nije izgrađen, deo ugovora oko skladišta je delimično realizovan i bilo je razloga da se ugovor preispita, ali to nije učinjeno. Čak je 2013. godine dogovoreno da NIS još 10 godina plaća nižu rudnu rentu, iako to nije bilo u skladu sa ugovorom", rekao je Radosavljević.

Dodao je da je ugovorom iz 2008. godine, u 13. članu, precizirano da se porezi za NIS neće menjati dok se ugovorene investicije u tu kompaniju ne isplate, a one su se veoma brzo isplatile, jer je kompanija bila izuzetno profitabilna.

Vlada Srbije je ipak, kako je naveo, krajem 2013. godine donela odluku da se rudna renta od tri odsto, iako je zakonska bila sedam odsto, produži još deset godina i tek od 2024. godine je povećana na sedam odsto.

Radosavljević je rekao da je eksploatacija nafte u Angoli, pravo koje je takođe prodato u istom paketu, ali da je ona količinski mala jer se crpi godišnje manje od 80.000 tona i njen značaj se bolje razume kada se poredi sa eksploatacijom od oko jedan milion tona u Srbiji ili preradom od četiri miliona tona u rafineriji u Pančevu.

Moguća rešenja, posle odluke SAD da uvede sankcije NIS-u su, prema njegovim rečima, da Rusi njihov udeo od 56,15 odsto u toj kompaniji prodaju Srbiji ili nekom trećem partneru, a druga opcija je da, ako neće da prodaju svoj deo, da država stavi privremeno kompaniju pod kontrolu.

"Namerno neću reći da nacionalizuje. Država je već uvodila kontrolu, 2022. godine kada je isključila tržišno formiranje cena goriva i od tada svake nedelje određuje cene. Interes države je da sačuva stabilnost u tom sektoru", rekao je Radosavljević.

Dodao je da ukoliko Gasprom Njeft odbija da proda svoj udeo, a Srbija ne želi da ga nacionalizuje, treća opcija je da se pusti da funkcioniše, pa da "vidimo dokle će to da stigne i da li će da propadne ako sankcije ne budu sprovedene striktno, jer u ovom trenuku se ne zna kakav će biti odgovor evropskih komapnija sa kojima NIS sarađuje, kao i Hrvatske čiji bi gasovod, takođe ostao bez prihoda".

"Mislim da bi sa Rusima trebalo dogovoriti privremeno preuzimanje vlasništva dok ne završi rat u Ukrajini i vidi šta će biti sa ruskom imovinom na Zapadu", rekao je Radosavljević.

Istakao je da u ovom trenutku tržišna vrednost NIS nije ispod četiri milijarde evra, a da bi udeo Gasprom Njefa mogao vredeti između dve i po i tri milijarde evra.

Procene koje se pominju u javnosti od 600-700 miliona evra za ruski udeo su, kako je rekao, neozbiljne kao i priča da ne bi bilo zainteresovanih kupaca.

"Pola sveta nije uvelo sanacije Rusiji i normalno kupuje naftu, Turci kupuju 30 odsto ruske nafte, Evropa 50 odsto tečnog naftnog gasa i ne vidim problem da Rusi to prodaju, ako ne Srbiji, na primer Turcima, Arapima ili nekom trećem", rekao je Radosavljević.

On nije isključio mogućnost da je SAD, uvođenjem sankcija firmi u kojoj 29,87 odsto udela ima i država Srbija, poslao poruku da želi da izbaci ruski interes iz Srbije.

"Srbija bi se morala zadužiti u slučaju da bude prinuđena da kupi ruski udeo u NIS, a da li može obzirom na aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, to bi tebalo pitati ministra finansija jer bi se budžetski deficit ove godine duplirao u odnosu na planirani. Ni zaduživanje nije neprihvatljivo, dok neko hoće da odobri zajam", rekao je Radosavljević.

Sporno je, prema njegovim rečima, to što vlast investira u čudne projekte, poput Ekspa i nacionalnog stadiona, koji neće vratiti tu investiciju, a biće problema i sa održavanjem tih objekata.

Radosavljević je rekao da je "jasno da država ne bi trebalo da vodi NIS, postavljanjem nekih novih Grčića u rukovodstvo kao što je to učinila u EPS".

Ministarstvo finansija SAD je 11. januara 2025. godine objavilo da je uvelo sankcije za NIS i da "traži potpuni izlazak ruskog interesa iz te kompanije, a prodaja udela ruskih kompanija Gasprom Njefta i Gaspoma mora da se obavi za 45 dana".