NVO: Novi Zakon o zaštiti vazduha ne otklanja suštinske uzroke zagađenja

Proces donošenja novog Zakona o zaštiti vazduha nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok predložene izmene ne rešavaju ključne probleme u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha, pravovremenog reagovanja na incidente, nadzora i sankcionisanja zagađivača, saopštila je danas grupa organizacija civilnog društva.

"Udruženja izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog Zakona o zaštiti vazduha", navodi se u saopštenju koje je potpisalo 15 organizacija.

U saopštenju se ocenjuje da je javna rasprava o Nacrtu zakona, koja je počela 15. januara, organizovana uz poštovanje minimalnih standarda za uključivanje javnosti i da, imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima.

Takođe smatraju da nije dovoljno organizovanje "samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu", pošto je prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, vazduh prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom zemlje.

U saopštenju se ukazuje i na druge nepravilnosti u procesu izrade nacrta zakona, uključujući činjenicu da ministarstvo zaštite životne sredine nije izradilo analizu efekata propisa i da polazne osnove ne sadrže minimalne elemente propisane zakonom.

"Bilo je potrebno utvrditi i obrazložiti probleme koji su doveli do postojećeg stanja, kako bi se iz takve analize izvukli odgovarajući zaključci, a potom pretočili u zakonska rešenja koja će doprineti otklanjanju problema. Iz analize koje je priložena uz Nacrt zakona ne može se zaključiti šta su uzroci problema već su samo površno objašnjene posledice, bez utvrđivanja uzročno-posledične veze", ocenjuje se.

Organizacije su istakle da uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena.

"Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu", navodi se u saopštenju.

Ukazuje se i da novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, što u praksi znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.

Kada je u pitanju Nacionalni plan za smanjenje emisija, predloženo je "brisanje odredaba koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana", a takođe je propuštena prilika da se propišu šira ovlašćenja inspekcije koja će joj omogućiti efikasno i preventivno delovanje.

"Isto tako, ni represivni mehanizmi koji bi trebalo da se ogledaju u strožijim kaznama za zagađivače ne predviđaju sankcije za svako kršenje obaveze ni od strane operatera, a još manje od strane odgovornih lica u državnim organima. To znači da će se veliki broj obaveza koji imaju operateri i nadležni organi svesti samo na njihovu 'dobru volju', jer sankcija za nepostupanje nema", navodi se u saopštenju.

Potpisnice saopštenja su Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo mladih istraživača, Inženjeri zaštite životne sredine, Kraljevački razvojni centar, Ministarstvo prostora, Mladi istraživači Srbije, Lokalni odgovor, Nacionalna ekološka asocijacija, Novi put, Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma "Omorika",  Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, RES fondacija, Tim 42 i Zeleni talas.