NVO PrEUgovor o pismu Marte Kos: Reakcija EU blaga, morala da dođe ranije
Viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić ocenila je danas, povodom pisma evropske komesarke za proširenje Marta Kos o situaciji u Srbiji, da je reakcija iz EU morala da dođe ranije, te dodala da mu se "osim (ne)blagovremenosti, može zameriti i blagost".
Pismo evropske komesarke, kako ona i sama na početku naglašava, došlo je kao odgovor na pisma zabrinutih grupa – iz akademske zajednice, civilnog društva i političkih predstavnika, kazala je za agenciju Beta Pejić Nikić, koja je koordinatorka koalicije prEUgovor.
Smatra da je "odgovorno dati javni odgovor na otvorena pisma", ali, kako je naglasila "reakcija iz Evropske unije morala je da dođe ranije".
"To su očekivali i zaslužili studenti i građani Srbije čiji su (implicitni i eksplicitni) zahtevi za poštovanjem vladavine prava, demokratije i podele vlasti, zaštitom osnovnih prava i sloboda i borbom protiv korupcije sve glasniji i jasniji", kazala je.
Napomenula je da su "sve to zahtevi podudarni sa temeljnim vrednostima EU koje ona promoviše i u svojoj spoljnoj politici i kojima uslovljava napredak država kandidata u procesu proširenja".
"Tim više tišina zvaničnih institucija EU izaziva frustraciju kod domaćeg proevropskog stanovništva. Studenti i građani koji protestuju bore se za sve ono što i EU zahteva od Srbije, i što za deceniju pristupnih pregovora ne samo da nije unapređeno, već je izvitopereno i unakaženo", dodala je.
Kazala je da se "osim blagovremenosti, i blagost ovom pismu može zameriti".
"Previše je uopštenih i neutralnih fraza kojih smo se naslušali godinama unazad. Sad je vreme za konkretniju i oštriju reakciju", kazala je .
Navela je da se "evropski zvaničnici često žale na rasprostranjen evroskepticizam u Srbiji, ali ovakvim postupanjem i komuniciranjem i sami njemu doprinose".
Dodala je i da "pismo daje tri ključne poruke", te ocenila da su "prve dve sasvim na mestu".
"Ukazuje se da je sloboda okupljanja osnovno pravo koje država mora da poštuje i štiti. Podseća se da evropske integracije treba da doprinesu jačanju vladavine prava i mogu pomoći u postizanju rešenja za probleme 'u srcu diskusije' (nije baš jasno koje diskusije)", dodala je.
Međutim, kako je navela, "na kraju se ponavlja potreba za dijalogom radi unapređenja procesa pristupanja Srbije EU".
"U fokusu građana Srbije nije pristupni proces već reforme per se, koje taj proces nije uspeo da iznedri svih ovih godina, iako mu je to jedan od glavnih ciljeva", kazala je Pejić Nikić.
Navela je da "svi koji danas odbijaju dijalog sa predmetnim institucijama to čine iz uverenja da sa druge strane ne postoji ni nadležnost ni dobra vera (što se uporno iznova pokazuje), zbog čega je takav 'dijalog' u raznim situacijama pre ove ispao fingiran, besmislen i jalov".
Ocenila je i da, "koliko god da je razumljivo da EU želi da bude konstruktivna i da je dijalog pozitivna vrednost, u ovim okolnostima se takvim pozivima staje na žulj učesnicima protesta i blokada".
"S druge strane, u tome što se u pismu ističe da je 'važno da se stvore uslovi za inkluzivan dijalog', možemo da čitamo da takvih uslova sada nema, ali je poruka nejasna – ko je za to kriv, ko treba da te uslove stvori i šta EU može da učini da pomogne", zaključila je Pejić Nikić.
play_arrow
