WWF: Zdravlje ljudi direktno je zavisno od zdravlja prirode
"Brojni su dokazi da su poremećaji u klimi doveli do povećanog obima do danas atipičnih oboljenja za naše podneblje. Konkretan primer je groznica Zapadnog Nila ili alergije, na čije se simptome sada žali skoro 50 odsto stanovništva, a koje svakodnevno osetimo. Spektar uzroka kreće od toplotnih talasa, koji su razlog trenutne smrti kod 70.000 ljudi, preko suša i poplava do širenja virusa sa kojima se srećemo po prvi put", istakla je direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji Dunja Macoko Drvar.
Naučni saradnik Veterinarsko specijalističkog Instituta u Kraljevu Milanko Šekler podsetio je da se virusi u najvećoj meri šire zahvaljujući insektima i pticama koje su najčešća meta insekata.
"Ne sme se zaboraviti da svako klimatsko odstupanje u plusu za i makar i 0,1 stepen Celzijusa znači širenje populacija insekata za oko 150 kilometara severno i južno od tačke merenja", kazao je on.
Predstavnica Delegacije Evropske unije Maja Vučković Krčmar rekla je da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije upućuju na "zapanjujuć broj povećanja karcinoma pluća kod nepušača, kao i povećanje kardiovaskularnih oboljenja za 15 odsto u 2023. godini".
"Svojim činjenjem odnosno ne činjenjem ljudi će sebe dovesti do ivice opstanka, a priroda će opstati", istakla je Vučković Krčmar.
Prema rečima predstavnika organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igora Jezdimirovića, na 1,25 kilograma otpada koji se dnevno proizvede, 0,2 kilograma je plastika koja završava na sanitarnim ili nesanitarnim deponijama.
On je dodao da nepostojanje depoziitnih i sistema za reciklažu i volje da se postojeći propisi sprovedu, dovode do toga da se svako otvaranje teme tretiranja i upravljanja otpadom dočekuje nerado.
Na skupu je rečeno i da plastika nakon razlaganja na mikro i nano čestice završi u najvećoj meri u vodi, odakle se dalje ulazi u organizam ljudi, ali i organizme biljaka i životinja, zbog čega je Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" formirao relacionu bazu konkretnih podataka koja se svakodnevno dopunjava egzaktnim podacima za reke Dunavskog sliva.
Ova baza, kako je navedeno, može da posluži kao osnov za unapređenje daljih istraživanja na temu uticaja mikroplastike na zdravlje akvatičnih sistema i ljudi, jer 63 procenata proizvoda za svakodnevnu upotrebu sadrži ogromne vrednosti plastike u sebi, od 15 do 50 odsto.
"Najčešći vid izloženosti čoveka štetnim supstancama plastike je preko kože (odeća, kozmetika, higijena koja sadrži ove čestice), a dugotrajna izloženost niskom intezitetu je ključ za razumevanje kako je ova supstanca dospela u organizam", upozorila je predstavnica Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Branislava Matić.
Istaknuto je i da je još jedna važna pojava u vodi uzrokovana klimatskim promenama - "cvetanje vode", koje dovodi do pojave velike količine cijanobakterija.
Ukoliko nema priznanja da se ovaj problem sreće gotovo na svim površinskim vodama, zatim pravilnog i stalnog monitoringa, kao i pravovremenog delovanje javnih preduzeća za preradu vode, narušavanje sistema vodosnabdevanja je neminovno, rečeno je na skupu uz podsećanje da se poslednji takav slučaj dogodio u Užicu.
Predstavnica udruženja Ekomar Marija Simić Savić istakla je da treba ohrabriti sve nadležne za upravljanje vodosistemima da redovnim i pravilnim nadzorom omoguće neometano snabdevanje i preduprede potencijalne krizne situacije.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović rekao je da su ekološke teme najveća generacijska bitka.
"Apelujem na sve aktere i institucionalnog i vaninstitucionalnog karaktera da ne gube entuzijazam i nastave sa održavanjem principa umrežavanja, čemu forumi poput ovoga, u velikoj meri doprinose", kazao je on.
Forum ekoloških politika WWF je organizovao u prostorijama PKS, a realizovan je u okviru projekta "Bezbedna priroda i klima", koji finansijski podržava Evropska komisija.
Cilj tog projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
