Meta ukinula proveru činjenica: sloboda govora ili ustupak Trampu
Kompanija Meta saopštila je pre nešto više od mesec dana da ukida program nezavisne provere činjenica na svojim platformama Fejsbuk i Instagram u Sjedinjenim Američkim Državama, zamenjujući ga sistemom "beleške zajednice" (community notes), po uzoru na društvenu mrežu Iks, nekadašnji Tviter.
Odluka, koja je doneta u trenutku kada se Meta nastoji približiti novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu, izazvala je zabrinutost među organizacijama za borbu protiv dezinformacija i regulatorima u Evropskoj uniji i ostavlja u vazduhu pitanje o budućnosti informisanja i provere informacija na društvenim mrežama.
Kako navodi BBC, Meta je odluku predstavila kao povratak korenima slobodnog izražavanja, uz ocenu da su nezavisni proverivači činjenica "suviše politički pristrasni".
Generalni direktor kompanije Mark Zakerberg poručio je u video obraćanju da je cilj "smanjenje cenzure" i da će promena dovesti do manje grešaka u uklanjanju sadržaja.
"To znači da ćemo propustiti više lošeg sadržaja, ali ćemo takođe smanjiti broj nevinijih objava koje slučajno uklonimo", izjavio je Zakerberg.
Kako navode brojni mediji, Meta je nakon Trampove pobede na izborima u novembru 2024. ubrzano preispitala svoje politike kako bi izbegla kritike nove administracije. U tom kontekstu, kompanija je donirala milion dolara za Trampovu inauguraciju i unapredila Džoela Kaplana, dugogodišnjeg republikanskog lobistu, na čelnu poziciju u sektoru globalnih odnosa.
Istovremeno, Zakerberg je u novembru večerao sa Trampom u Mar-a-Lagu, što dodatno ukazuje na nastojanje kompanije da izgradi dobre odnose s novom administracijom, naveli su novinari njujorškog Tajmsa.
"Meta je dugo bila pod pritiskom zbog navodne cenzure konzervativnih glasova, a ovo je preokret u suprotnom pravcu", izjavio je Kaplan u emisiji "Foks end frends" (Fox & Friends), koju Tramp, kako je poznato široj javnosti, redovno prati i o tome govori.
Organizacije za borbu protiv dezinformacija i stručnjaci za digitalnu bezbednost izrazili su zabrinutost zbog odluke Mete, ocenjujući je kao pokušaj dodvoravanja Trampovoj administraciji i smanjenja odgovornosti platforme za širenje lažnih informacija.
"Ovo je očajnički pokušaj da se privuče angažman korisnika bez obzira na posledice", izjavio je Lukas Grejvs u analizi za britanski Gardijan.
Ivan Subotić, glavni i odgovorni urednik novosadskog medija Fejknjuz Tragača (FakeNews) koji se bavi fekt-čekingom, ocenjuje da je Metina odluka bila "očekivana s obzirom na istoriju poslovanja (vlasnika) Marka Zakerberga, koji je uvek nastojao da udovolji vlastima, bilo demokratskim ili republikanskim".
Subotić ističe da Meta sada pokušava da prebaci krivicu za cenzuru na fekt-čeking organizacije.
"Sada kada su odlučili da ih se otarase, onda su odlučili da ih okrive za sve - za cenzuru i sve druge probleme koje je ovaj sistem imao", naveo je.
Iako Fejknjuz Tragač nije bio deo Metinog programa, Subotić naglašava da su partneri iz Bosne i Hercegovine trpeli ozbiljne pretnje, uključujući pretnje bombom, zbog toga što su ukazivali na dezinformacije.
"To je dovodilo do velikih pritisaka na naše kolege. Ljudi su imali iluziju da su fekt-čekeri ti koji cenzurišu, dok je zapravo Fejsbuk donosio konačne odluke o obaranju sadržaja", dodaje Subotić.
On objašnjava da je ovo istovetno u svim zemljama bivše Jugoslavije te da se fekt-čekeri u svakoj od njih suočavaju sa sličnim pritiscima.
On takođe ističe problem sa sistemom "beleške zajednice" koji Meta sada promoviše.
"Naš prostor jasno pokazuje zašto 'beleške zajednice' ne valja. Obični korisnici ne mogu da zamene profesionalne fekt-čekere jer nemaju potrebne resurse ni vreme da se posvete toj aktivnosti", dodao je.
Izvori na "beleškama zajednice", dodao je, često nisu relevantni niti zvanični, već se oslanjaju na medijske tekstove koji izražavaju subjektivna mišljenja ili prosto netačne informacije.
Subotić veruje da će šira publika prihvatiti narativ o krivici fekt-čekera, što predstavlja ozbiljan problem.
"Ljudi tačno znaju koja organizacija je označila njihov post na Fejsbuku, što ih često navodi da misle da su fekt-čekeri namerno došli da im obore post", objasnio je Subotić.
On naglašava potrebu za povećanjem medijske pismenosti kako bi se smanjila konfuzija oko uloge fekt-čeking organizacija.
Meta je još uvek neodređena po pitanju toga da li će ukinuti proveru činjenica u Evropskoj uniji, ali je saopštila da "nema neposredne planove" za takav potez.
Ipak, evropski regulatori već razmatraju da li je ovakva promena u skladu s Digitalnim aktom o uslugama (DSA), koji obavezuje velike tehnološke platforme da sarađuju sa proverivačima činjenica.
Subotić je izrazio nadu da će Evropska unija doneti zakone koji će podržati rad fekt-čeking organizacija i osigurati njihovu nezavisnost.
"Evropska mreža za fekt-čeking standarde već se zalaže za takve zakone i verujem da će EU biti otvorena za te predloge, a naša zemlja, uprkos nekim narativima, gotovo uvek prati evropske regulative kada su u pitanju ovakve stvari", rekao je Subotić.
Meta je svojom odlukom da ukine program provere činjenica u SAD izazvala buru reakcija i zabrinutost da će se ova promena proširiti globalno.
Dok kompanija tvrdi da je cilj vraćanje slobodnog izražavanja i smanjenje cenzure, kritičari ističu da je reč o politički motivisanom potezu koji može povećati širenje dezinformacija.
Subotić zaključuje da je ukidanje programa "političko podilaženje i štednja", ali da to nije razlog da se odustane od borbe za tačne informacije.
Na kraju on zaključuje: "Povećanje medijske pismenosti i podrška nezavisnim fekt-čekerima ključni su za budućnost informisanja".
