Nenadić: Poseban zakon za EXPO narušava jedinstvo pravnog sistema

Programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić izjavio je da bi donošenje posebnog zakona (Lex Specialis) radi realizacije međunarodne izložbe "EXPO 2027" u Beogradu bio pogrešan potez vlasti.

On je za Fomo govorio o izmenama postojećih zakona, potencijalnim novim odredbama i mogućim manama u propisima prema kojima se planiraju i grade objekti u okviru ove izložbe.

Planiranje i pripremanje izložbe je već do sada u određenoj meri promenilo izgled Beograda, a vremenom se stiče utisak da javnost u Srbiji sumnja u izvodljivost cele izložbe, imajući u vidu velike građevinske projekte koje vlast najavljuje.

Izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije izložbe su, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI), trenutno u skupštinskoj proceduri, a pojedine stranke opozicije su tražile njegovo hitno povlačenje sa tog mesta.

Ipak, ovaj zakon, koji bi bitno menjao pravni režim, pre usvajanja nije prošao javnu raspravu, koja bi trebalo da traje najmanje 20 dana.

Leks specijalis bi, smatraju stručnjaci, doveo do deregulacije zakonskih procesa i sistema upravljanja koji bi trebalo da čuvaju javni interes.

Na pitanje kada i zašto država uopšte uvodi Leks specijalis, Nenadić je objasnio da se zakon, kao opšta pravna norma, primenjuje na neograničeni broj budućih situacija, a da poseban zakon važi samo za jedan broj projekata i donosi bitno drugačija pravila.

"Takve odluke opasno narušavaju jedinstvo pravnog sistema, što je osnov pravne države", dodao je on.

Poseban zakon odnosio bi se na objekte u okviru Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona, kao i objekata koji nisu obuhvaćeni Prostornim planom, a u funkciji su realizacije EXPO.

Proces izgradnje objekata bi, u regularnim uslovima, trebalo da teče ovako:

1. Odluka o izradi planskih dokumenata - prikupljaju se mišljenja i stavovi nadležnih organa o opravdanosti predloženog plana, dok trenutne izmene ZPI nisu toliko naklonjene zaštiti nepokretnih kulturnih dobara.

Sada se predlaže da, prilikom izrade plana za objekte i područja koje je Vlada Srbije ocenila kao od posebnog značaja za Srbiju, ne mora da se uradi Studija zaštite nepokretnog kulturnog dobra.

 Poseban zakon bi potpuno preskočio ovaj korak.

3. Javni uvid- plan bi se inače predstavio javnosti u formi nacrta, nakon stručne kontrole.

Za potrebe izložbe, Leks specijalis određuje da se trajanje (jedinog) uvida javnosti u planska dokumenta prepolovi - sa uobičajenih 30 na 15 dana.

5. Idejno rešenje za projekat, odnosno kompleks - za dobijanje lokacijskih uslova za projektovanje objekata poput stambenih, sportskih ili kulturnih neophodno je da investitor angažuje projektantsku firmu koja će izraditi idejno rešenje.

6. Dobijanje građevinske dozvole - u redovnim uslovima trebalo bi predati nadležnom organu projekat za građevinsku dozvolu, kao i Studiju procene uticaja na životnu sredinu (za objekte za koje važi taj uslov).

Projekat zbog, kako se navodi, kratkih rokova, ne može da se vraća unazad u ispravljanje za građevinsku dozvolu, a kao rešenje tog problema se predviđa da se prvo izda građevinska dozvola, a onda gradi bez potvrđene studije o proceni uticaja na životnu sredinu, bez obzira na namenu i funkciju objekta i njegove uticaje na neposredno okruženje.

Iako se formalno ta studija predaje uz projekat, nju niko zapravo ne kontroliše i odobrava.

Na taj način, celokupni EXPO kompleks mogao bi da dobije dozvolu za gradnju bez saglasnosti nadležnih institucija da izgradnja tih objekata i njihova upotreba ne predstavlja pretnju za životnu sredinu.

7. Upotrebna dozvola

Kako bi projekat bio pušten u rad, on mora da dobije i upotrebnu dozvolu, koja garantuje da korišćenje projekta ne predstavlja rizik po bezbednost korisnika.

Pod izgovorom postizanja veće efikasnosti, predložene izmene i dopune zakona praktično legalizuju puštanje u rad objekata u okviru kompleksa EXPO bez izdavanja ikakve upotrebne dozvole.

Na pitanje da li je trenutno poznato šta bi sve Leks specijalis u pravnoj proceduri oslabio, zaobišao i izmenio, kao i sa kakvim se ostatkom onda radi "na terenu", Nenadić je izjavio da poseban zakon o EXPO suspenduje primenu pojedinih odredbi ili čak zakona u celosti.

"Najteže posledice se vide u javnim nabavkama, gde je potpuno ukinuta primena zakona o javnim nabavkama za EXPO. To u praksi znači da nijedno preduzeće, koje primeti da je tender namešten ili se procedura negde ne poštuje,  nema nikakvu mogućnost pravne zaštite", rekao je on.

Nenadić je dodao i da se, kada se donose ovakvi zakoni, takođe suspenduju određena pravila o eksproprijaciji, kao i neka od pravila o planiranju i izgradnji.

Izmene koje donosi predlog Vlade uključuju:

3. Objekti za EXPO će moći da se koriste privremenim puštanjem u rad i neće morati da imaju upotrebnu dozvolu ukoliko ne bude stigla na vreme.

U obrazloženju za donošenje izmena zakona, Vlada Srbije posredno priznaje da je postizanje rokova problem.

Na pitanje kako se skraćeno vreme koje Leks specijalis propisuje za važne korake u izgradnji objekata za izložbu bezbednosno i infrastrukturno odnosi na kvalitet i održivost cele izložbe, Nenadić je rekao da se isključivanjem primene Zakona o javnim nabavkama, pored kasnijih bezbednosnih rizika, javlja i veliki koruptivni potencijal.

"Kada je reč o nedavno podnetim predlozima za dopunu zakona, koje se odnose na oblast planiranja i izgradnje, kao i otvaranja prostora za neke nove vidove trošenja novca (trošenje novca iz budžeta opština u Srbiji za renoviranje fasada na zgradama), tu govorimo o nekoliko vrsta rizika, koji su, pre svega, bezbednosne prirode. Sam zdrav razum nas uči da, ako u nekom redovnom zakonu postoje procedure i koraci koji se moraju poštovati prilikom izgradnje objekata, i ako se ta pravila suspenduju ili bitno menjaju za jedan projekat, onda to znači da su te procedure i inače suvišne, pa bi ih trebalo u potpunosti ukinuti", objasnio je on.

Poseban zakon bi dozvolio da se upotrebna dozvola za određene paviljone za učesnike izložbe izda i u takozvanoj „sivoj fazi", kao i samo za delove objekta.

Opravdanje za ovaj postupak je da su navedeni paviljoni privremeni objekti i da će se po završetku izložbe ukloniti, da bi se na tom mestu gradili objekti koji će biti trajni i za koje će se još kasnije pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Privremeno puštanje u rad trajalo bi dve godine, odnosno duplo duže od trajanja propisanog u ZPI.

Umesto da država izdavanjem upotrebne dozvole garantuje za bezbednost objekata, odgovornost će preneti na jednu ili više kompanija koje će raditi tehnički pregled.

Radovi bi mogli da koštaju i do milijardu evra, i to bez primene Zakona o javnim nabavkama, podaci su Radija Slobodna Evropa (RSE).

EXPO je okarakterisan kao projekat od opšteg interesa i značaja za privredni razvoj Srbije, a Ministarstvo finansija je predložilo da se svi postupci neophodni za realizaciju projekta označe kao hitni.

Evropska komisija je imala primedbe da odredbe Zakona o linijskoj infrastrukturi nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, naročito u delu koji se odnosi na javne nabavke.