Kineski naučnici otkrili složenu mapu kore ljudskog mozga

Istraživači sa Instituta za automatiku Kineske akademije nauka otkrili su suštinsku vezu između topološke strukture moždane kore i genetskih karakteristika, proističe iz studije objavljene u časopisu Žurnal neuronauke (Journal of Neuroscience).

Fan Lingdžong, istraživač u institutu, objasnio je da neuronske mreže funkcionišu dok ljudi razmišljaju, uče ili percipiraju svet, pri čemu hiljade milijardi  veza omogućavaju brzo prenošenje informacija, prenosi Sinhua.

Studija se bavi ključnim pitanjem - kako se formiraju ove složene veze i zašto pojedini delovi mozga pokazuju tako urednu distribuciju kroz koru.

"Mozak počinje da prati genetski 'nacrt' još tokom embrionalnog razvoja", naveo je Fan.

Istraživači su izneli hipotezu da genetski kod i povezanost moždane kore nisu u direktnoj korelaciji zbog velike brojčane razlike između gena i neuronskih veza. Umesto toga, geni verovatno usmeravaju prostornu organizaciju puteva bele moždane mase kroz efikasne organizacione principe, formirajući specifične ugrađene obrasce u kori, objasnila je Li Dejing, vodeća autorka rada i doktorandkinja na institutu.

Analizom obimnih skupova podataka, tim je identifikovao tri dominantne topološke ose koje regulišu povezanost mozga: dorzalno-ventralnu (gore-dole), antero-posteriornu (napred-nazad) i medijalno-lateralnu (ka sredini i ka spolja).

Ove ose ne samo da odražavaju obrasce povezanosti moždane kore već su i usko povezane sa embrionalnim morfogenetskim i genetskim gradijentima tokom razvoja, istakla je Li.

Ključni nalaz studije, kako naglašava Fan, jeste definisanje "globalne topologije povezanosti" kroz ceo mozak, koja pokazuje značajnu povezanost sa ekspresijom gena.

Ovo ukazuje na to da geni utiču na složene neuronske veze kroz jednostavna pravila, što sugeriše da je organizacija mozga oblikovana nekom vrstom "nevidljivog pravila" koje potiče iz genetike.