Odbor za poljoprivredu za pomoć malinarima predložio osnivanje fonda za sezonske intervencije

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević je danas na sednici o problemima u proizvodnji i plasmanu malina, predložio da se od države traži da deo budžeta odvoji za osnivanje fonda za intervencije i pomoć kada na tržištu dođe do poremećaja cena.

Rističević je predložio da država obezbedi organizovanje slobodnih kapaciteta rashladnih uređaja (hladnjača) za skladištenje maline kako bi proizvođači mogli da ih čuvaju do trenutka kada je prodaja izvoznicima najpovoljnija, kao i da troškove solidarno snose država i malinari.

Treća mera je, kako je naveo Rističević, obezbeđivanje povoljnih kredita za pomoć proizvođačima.

O predloženom zaključku, međutim, nije moglo da se glas jer zbog odlaska članova Odbora nije bilo kvoruma, pa će to biti učinjeno na narednoj sednici.

Proizvođač malina Milovan Jakovljević rekao je da su problemi u proizvodnji nastali zbog nekontrolisanog uvoza, niske cene, neisplative proizvodnje i neadekvatnog sadnog materijala, i tražio da se odvoji deo budžeta za intervencije kada ima poremećaja cena na tržištu da bi se pomoglo proizvođačima da "prežive".

"Preporučujem da se odvoji deo poljoprivrednog budžeta za hitne intervencije u fond od oko nešto više od dve milijrde dinara", rekao je Jakovljević i naveo da je samo za injekcije za eutanaziju svinja u vreme kuge potrošeno 3,3 milijarde dinara.

Jakovljević je predložio da država popiše slobodne rashladene kapacitete, poveže ih u logistički centar i izdaje ih proizvođima po određenoj ceni gde bi se maline čuvale do najpogodnijeg trenutka za prodaju.

On je rekao da je pod malinama bilo 18.000 hektara i da se proizvodilo 110.000 tona, a danas je pod tim voćem 10.000 hektara i proizvodnja je prošle godine pala na 47.000 tona.

Pedložio je donošenje uredbe kojom bi se otkuplivačima zabranio otkup bez bankarske garancije, zatim da se procesuiraju oni hladnjačari koji otkupe maline, a ne plate, da se spreči nekontrolisan uvoz, podrži izvoz zbog nestimulativnog kursa evra, pooštri kontrola kvliteta i obezbedi trgovina malinama na berzi.

Predstavnik udruženja proizvođača malina "Naše voće" Dalibor Vujić je rekao da proizvođači ne mogu da čekaju organizovanje javnih skladišta i predložio osnivanje berze. Kao najvažniju interventnu meru tražio je kredite sa subvencionisanim kamatama i isplatu subvencija na kamate za osiguranje malina koja kasni.

Predsednik udruženja proizvođača malina "Vilamet" Mileta Pilčević je rekao da poljoprivrednici dve godine "radili džabe" i da je na pomolu treća godina da tako rade.

"Na ivici smo ambisa, država treba da kaže da li može da pomogne odmah da bi odlučili šta ćemo", rekao je Pilčević.

Dodao je da je predlog za osnivanje javnih skladišta već isproban i da je propao, a da su pre svega neophodni hitni krediti.

On je rekao da izvozne cene pokazuju da ima "lufta" da otkupljivči doplate maline iz prošlogodišnjeg roda za minimalno 50 dinara po kilogramu, ali oni to odbijaju, kao i da se odazovu na poziv Ministarstva poljoprivrede da dođu na razgovor.

Proizvodnja malina je, kako je rekao, skup ručni rad i zbog toga država treba da procesuira one koji su maline otkupili, a nisu platili, kao "vlasnici firme Lukova koji se šetaju po Švajcarskoj".

Miroslav Aleksić iz opozicionog Narodnog pokreta Srbije je rekao da Srbija nema strategiju razvoja poljoprivrede, pa se ne zna šta su prioriteti.

"Malina može da bude strateški proizvod Srbije i bila je, ali je pala. Jedno od rešanja je odrediti deo budžeta za zaštitu strateških proizvoda kada nastanu problemi na tržišu", rekao je Aleksić.

Dodao je "da bi mlad čovek odlučio da ostane na selu i podigne hektar malina, mora da zna šta ga čeka u narednih 10 godina ili će da pokuša, propadne i ostavi sve i ode da vozi kamion u Nemačkoj".

"Tako je i s malinom, jabukom, borovnicom, mlekom... Mi ne možemo da utičemo na svetsku cenu, ali mora da postoji određeni deo budžeta koji će da služi za zaštitne minimalne cene određenih proizvoda za koje država proceni da su strateški", rekao je Aleksić.

Istakao je da priča predstavnika vlasti da je "budžet istorijski" lepo zvuči samo u medijima.

"Sistemski problem je nepredvidivost subvencija, pa i to malo muke što ljudi treba da dobiju, ne znaju kada će. Država je ostala dužna za 2024. godinu i kada isplati dug, budžet za ovu godinu je manji - nije 111 milijardi dinara. U Srbiji dok se ne podigne narod nema šanse da vlast čuje građane, poljoprivrednike i sve ostale ljude", rekao je Aleksić.

Odbornik vladajuće Srpske napredne stranke Dragan Jovanović je ocenio da su za teško stanje u proizvodnji malina "pomalo krivi" i proizvođači, učlanjeni u mnogobrojna mala udruženja.

On je apelovao da se ujedine i da usaglase zahteve. Naveo je da ima velikih proizvođača malina koji još nisu naplatili prodate maline u prošloj godini.

Predložio je da se subvencioniše proizvodnja po rejonima, umesto da se malina proizvodi u Vojvodini.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Jelena Blagojević je rekla da radi radna grupa, osnovana za traženje rešenja za probleme u proizvodnji malina, a da je Institut za voćarstvo u Čačku izračunao da je prosečna proizvođačka cena za prinos malina od 15 tona po hektaru 170,4 dinara po kilogrmu, a za osam tona 225,8 dinara po kilogramu.

Ona je rekla da su do sada izdata 2.092 rešenja za isplatu subvencija za kamate za osiguranje voća, a da je proizvodnja malina i dalje na 18.000 hektra, kao i da je rod prošle godine bio 94.000 tona.

Presednik udruženja proizvođača malina "Zltni breg" Milutin Živković je pitao kako je moguće da prosečna proizvođačka cena po računici čačanskog Instituta bude niža nego godinu dana ranije, a da je u međuvremenu sve poskupelo, kao i da podaci o prinosu nisu tačni i da je prinos daleko niži.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rrističević rekao je da su produženi rokovi za završetak strategije razvoja poljoprivrede i zamolio Jelenu Blagojević da radna grupa pronađe rešenje za probleme malinara.

On je, pošto je od nje čuo podatke, rekao da "kada dođu iz Ministarstva u Odbor, saopšte sve 'ružičasto' ".