Studentske blokade i protesti: solidarnost u rodnoj ravnopravnosti

 Blokade fakulteta širom Srbije traju od kraja novembra prošle godine, a studenti su brojnim akcijama na fakultetima i ulicama mobilisali i veliki broj građana koji ih podržavaju, što ovim dešavanjima daje širi društveni kontekst.   

Ujedinjeni oko ispunjenja četiri zahteva, studenti nenasilnim akcijama uporno pritiskaju odgovorne institucije i pozivaju ih da preuzmu odgovornost za propuste u svom radu.

Ipak, prirodno je da među velikim brojem studenata koji aktivno učestvuje u organizaciji blokada dolazi do neslaganja i sukoba interesa.

O mogućim razmiricama tokom organizacije i trajanja blokade, kao i potencijalnim problemima koji uključuju rodnu neravnopravnost među studentima, za Betu su govorili studenti Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Olivera Radulović i Miloš Radovanović.

Na pitanje da li se pri organizaciji obezbeđenja na protestima i ostalim javnim akcijama studenti redari na bilo koji način biraju prema fizičkim, odnosno rodnim karakteristikama, a ne iz čiste znatiželje, Radulović je navela da se na njenom fakultetu organizacija redara sprovodi isključivo na dobrovoljnoj bazi.

"Na početku je bilo više kolega. Ipak, kada smo se malo uhodali sa blokadama i demonstracijama, počele su da se uključuju i koleginice. Rekla bih čak da ih sad ima i više (koleginica)", rekla je ona.

Radulović je dodala da ne postoji nikakva rodna selekcija u pogledu obezbeđivanja protesta, kao i da se ljudi to zaduženje preuzimaju spontano.  

Na pitanje kako iz rodnog ugla funkcioniše organizacija blokade i planiranje njenog razvoja, o kojoj se raspravlja na plenumima i sastancima, kao i da li se svi predlozi uvažavaju bez obzira na to ko ih je izneo, Radovanović je rekao da do spočitavanja na rodnoj bazi obično ne dolazi.

"Svaki predlog se iznosi ne plenumu, gde je više nas, a o njemu se uvek vodi kvalitetna diskusija koja traje najmanje pola sata. Na kraju (diskusije) se broje glasovi i ideja se, u skladu sa rezultatom, usvaja ili odbija", objasio je on.

Radulović je dodala da ideja za dalje korake u blokadi može da dođe i od studenta i od studentkinje.

"Ipak, to je uvek samo kostur ideje. Na plenumu i drugim sastancima se ta ideja dorađuje, uglavnom iz logističkih i bezbednosnih razloga. To nikad nije ideja jedne osobe, nego je to zapravo ideja jednog fakulteta ili celog univerziteta”, dodala je Radulović.

"Naravno, vodimo računa o tome da uglavnom studenti pričaju. Ukoliko neke javne ličnosti imaju želju (da govore), dozvolićemo im jer nam znači njihov uticaj, ali generalno nije bitno da li je student ili studenktinja (govornik) jer je njihovo mišljenje zapravo naše (fakultetsko, univerzitetsko) celo mišljenje, samo je bitno da predstave ideju", navodi on.