Zamena električnog kotla toplotnom pumpom može da se isplati za četiri godine

Josijević je uradio studiju slučaja porodične kuće u Kragujevcu koja je pokazala da je posle zamene električnog kotala toplotnom pumpom, ostvarena ušteda u potrošnji električne energije od 30 odsto u zimskim mesecima, dok su troškovi za grejanje bili smanjeni za 50 do 70 odsto.

Da bi se ostvarili ovako dobri rezultati, bilo je neophodno da se ispune neki konkretni uslovi, navodi Josijević u autorskom tekstu za portal Klima101, dodajući da je porodična kuća iz studije površine 130 kvadratnih metara relativno nova, izgrađena 2018. godine, sa podnim grejanjem, a objekat dobro izolovan – energetski razred "C", troslojna stakla, PVC stolarija, 12 cm izolacija.

Usled upotrebe električnog kotla, njena potrošnja električne energije je u zimskim mesecima prelazila u crvenu zonu, pa su računi za električnu energiju u zimskim mesecima iznosili i 30.000 dinara mesečno.

Prelaskom na toplotnu pumpu, ovakav objekat smanjio je potrošnju električne energije na godišnjem nivou za oko 7.000 kWh, što je rezultiralo i manjom prosečnom cenom kilovat-časa i omogućilo tako brz period povraćaja investicije.

Međutim, vreme povraćaja investicije može drastično da se razlikuje u zavisnosti od okolnosti, a isplativost toplotne pumpe zavisi od početnih uslova – prvobitnog sistema grejanja, vremenskih uslova, tipa objekta.

"Prvo i osnovno: period otplate investicije može da se izračuna na osnovu detaljne tehno-ekonomske analize i on značajno zavisi od toga koji je sistem grejanja prvobitno bio u objektu. Kao što se vidi na primeru iz studije, najbrže se isplati ako se menja sistem čiji se rad zasniva na potrošnji električne energije, kao što su električni kotlovi ili grejalice, i tada se period otplate kreće u granicama od tri do pet godina, u zavisnosti od složenosti sistema grejanja, izbora proizvođača pumpe i drugih odluka od kojih zavisi cena ugradnje", objašnjava Josijević.

Međutim, ako se objekat greje na gas, odnosno ako se sa grejanja na gas prelazi na toplotnu pumpu to može biti daleko manje isplativo, a ponekad i neisplativo.

U tom slučaju period otplate može da bude i veći od 20 godina, jer su mesečne uštede u računima za grejanje relativno male, a inicijalna investicija je visoka, naveo je Josijević i dodao da dobro izolovan objekat od 120 do 150 kvadratnih metara, toplotna pumpa vazduh-voda može koštati između 3.000 i 7.000 evra.

"Ako je domaćinstvo veliko, i već predstavlja značajnog potrošača električne energije iako se greje na gas, onda je situacija još nepovoljnija, jer prelazak na toplotnu pumpu može da mu pomogne da "pređe" u crvenu zonu potrošnje električne energije, da drastično poveća svoje mesečne troškove i tada investicija može da postane sasvim neisplativa", ocenio je Josijević.

Pored sistema grejanja sa kog se prelazi na toplotnu pumpu, važan faktor je i lokacija, odnosno vremenski uslovi.

Hladniji krajevi uslovljavaju neku drugu toplotnu pumpu, a ne vazduh-voda, jer njima opada efikasnost kako opada temperatura; ako su dnevne temperature niske, treba razmišljati o pumpama zemlja-voda, jer one rade sa značajno većom efikasnošću. Međutim, one su istovremeno i skuplje, što opet menja računicu isplativosti.

Josijević je istakao da je najbolje rešenje, koje kombinuje i ekonomsku isplativost i ekološke benefite, kombinacija toplotne pumpe i solarnih panela.

"Ovakva investicija omogućuje velike uštede jer fotonaponski paneli mogu smanjiti troškove električne energije za grejanje, kao i za druge potrošače u domaćistvu. Grubom procenom, za gorenavedeno domaćinstvo od 130 kvadratnih metara, inicijalna investicija od oko 10.000 evra za solarnu elektranu snage osam kilovata i toplotnu pumpu vazduh-voda višestruko bi smanjila troškove za električnu energiju, to jest na oko samo 20.000 dinara godišnje", naveo je Josijević.

Ova na prvi pogled velika investicija isplatila bi se za samo pet godina, uz različite druge ekološke i energetske prednosti koje ovakav poduhvat sa sobom nosi, ne samo za domaćinstvo već i za društvo u celini.

Josijević je dodao da uz investicije u energetsku efikasnost, ovakve investicije treba da podrži država kroz subvencije i povoljniju zakonsku regulativu, posebno zato što je za veliki udeo stanovništva u Srbiji visina početne investicije jedan od glavnih prepreka u tranziciji domaćinstva kada je u pitanju grejanje.