Akademska zajednica Srbije i studenti u blokadi zahtevaju od EK da odustane od projekta Jadar
Akademska zajednica Srbije i studenti u blokadi predaće sutra zahteve delegaciji Evropske unije (EU) u Beogradu da Evropska komisija (EK) odustane od proglašenja projekta "Jadar" kao strateškog projekta za zemlje izvan EU.
Zahteve će predati u 13.30, a okupljanje će biti u 12.15 na Studentskom trgu, pa su predstavnici akademske zajednice pozvali građane da im se pridruže kao podrška.
Profesor Dmitar Lakušić je na konferenciji u Medija centru naveo da je u pismu koje će predati delegaciji EU izražena zabrinutost akademske zajednice u 10 tačaka.
"Akademska zajednica je veoma zabrinuta zbog ignorisanja naučno i stručno utemeljenih upozorenja o potencijalno štetnim i neotklonjivim posledicama koje bi projekat 'Jadar' imao na prirodne vrednosti i životnu sredinu i dobro od opšteg interesa, kao i zbog naučno dokazanih već nastalih štetnih posledica u vidu kontaminacije voda i zemljišta na lokacijama na kojima se već skoro dve decenije rade geološka istraživanja", kazao je Lakušić.
Dodao je da je akademska zajednica zabrinuta i zbog odsustva ozbiljne procene uticaja projekta "Jadar" na zdravlje stanovništva, jer u dosadašnjoj ključnoj strateškoj dokumentaciji nema ničega, izuzev konstatacije da će se pratiti uticaj na zdravlje ljudi, tek nakon što projekat bude implementiran.
Zajednica je zabrinuta, kako je kazao i zbog potpune netransparentnosti poslovanja kompanije Rio Tinto u Srbiji, uključujući zabranu državnim organima da javnosti omogući pristup relevantnoj dokumentaciji u vezi sa razvojem projekta, zatim zbog sistemskog ugrožavanja imovinskog prava građana eksproprijacijom privatne imovine u korist privatnih interesa te kompanije, kao i zbog dokumentovanog kršenja zakona Srbije od strane kompanije u oblasti zaštite poljoprivrednog zemljišta, upravljanja otpadom, rudarstva i geoloških istraživanja, zaštite životne sredine i poreskih propisa.
Sedma tačka se odnosi na prilagođavanje zakonske regulative u oblasti rudarstva i ekoloških istraživanja kompanije Rio Tinto uključujući i neustavno donošenje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
"Akademska zajednica zabrinuta je zbog podaničkog odnosa državne administracije prema kompaniji što rezultira donošenjem nezakonitih upravnih akata koji pogoduju kompaniji, a na uštrb naroda i zemlje, zatim zbog osnovane sumnje u sistemsku korupciju koja prati razvoj projekta i zbog indicija da su nadležni organi Srbije dali direktno odobrenje kompaniji da podnese prijavu projekta Jadar na konkursu za strateške projekte EU, uprkos činjenici da je ubedljiva većina građana protiv tog projekta", naveo je Lakušić.
Ocenio je da ukoliko bi EK insistirala na tom projektu i dala mu stratešku podršku, da bi time bio narušen kredibilitet EU u velikoj meri i dodao da akademska zajednica Srbije zahteva od EK da odbaci taj predlog.
Naveo je da je na listi od 2.800 akademaca koji su potpisali taj zahtev (samo za četiri dana) veliki broj biologa, naučnika, inženjera, medicinara i eksperata iz prava i ekonomije.
Predstavnici studenata u blokadi pročitali su studentsko pismo koje je, kako su rekli, proizvod radionice koju je organizovao plenum studenata Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu u saradnji sa studentima Biološkog fakulteta i drugim fakultetima.
"Otvaranje rudnika dovelo bi do fizičke devastacije terena, a hemijsko tehnološki postupci zadobijeni od litijuma karbonata iz minerala jadarita stvorili bi uslove za brojne i različite hemijske akcidente. Planirano jalovište predstavljalo bi permanentnu opasnost kao izvor različitih toksičnih polutanata posebno u uslovima poplavnh voda", piše u pismu studenata u blokadi.
Profesorka Dragana Đorđević izjavila je da su poplave u dolini Jadra prethodnih dana pokazatelj da se na tom mestu ne može bezbedno otvoriti rudnik, jer je bujica, kako je rekla, iščupala i odnela cevi gasovoda.
"Da li neko misli da se železnica neće tako iščupati, koja bi prevozila dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline ili toksične jalovine, koje bi se generisale godišnje u većoj količini, nego što je rudnik Stolice, čija se jalovina u 2014. izlila i napravila ogromnu štetu. Rudnik Stolice je za 100 godina proizveo manje toksične jalovine, nego što bi Rio Tinto proizvodio u Jadru za godinu dana", rekla je profesorka.
Prema njenim rečima, usevi neće moći da se gaje pored rudnika u dolini Jadra, vazduh će biti zagađen, jer će rudnička prašina, koja se bude oslobađala u toku drobljenja i mlevenja rude, biti opterećena velikim količinama bora, koji je štetan i čak smrtonosan za ljude i životinje, a oko rudne zone bi živelo oko 20.000 ljudi.
"Rudnici litijuma koji se odnose na vađenje rude i ekstrakciju litijuma su u Češkoj, Finskoj i Francuskoj, ali nigde u tim zemljama se ne planira otvaranje novog rudnika. Česka ima stari rudnik, Finska kamenolome, a Francuska staro nalazište kaolinita. Industrijske zone koje bi se koristile za preradu su postojeće", objasnila je Đorđević.
Istakla je da je, kada je reč o rudniku litijuma u dolini Jadra, planirano da sve bude na jednom mestu, kao i da kompanija Rio Tinto želi jeftinu sirovinu u Srbiji i jeftinu eksploataciju, jer je niska rudna renta, a visoka korupcija.
"Ako pogledate sajt Transparensi možete videti da smo od 2017. značajno pali na listi korumpiranih zemalja, i 2022. smo, kada je ukinut projekat 'Jadar', ponovo značajno pali, a ekonomski eksperti su našli da je kompanija u nematerijalne troškove dnevno izdvajala više od 200.000 evra, možemo samo misliti na šta", rekla je Đorđević.
Akademik Slobodan Vuksanović rekao je da eksploatacija litijuma u Jadru, kao i eksploatacija bakra u Boru "na ovaj način, jer je Borska reka mrtva, i u njoj nema ni bakterija" - nije u interesu Srbije, ali ni EU".
On je rekao da se govori da je litijum nafta 21. veka, ali ako se pogleda koliko energije treba da se litijum dobije iz tvrdih stena, a koliko iz slanih voda u Argentini i Čileu, vidi se da je kod slanih voda višestruko manja potrošnja energije.
Eksploatacija litijuma iz tvrdih stena, prema njegovim rečima, nema dugoročnu perspektivu jer je cena litijum-karbonata pala osam puta u odnosu na period od pre dve i po godine.
"Čuli ste u medijima najave kako će srpska industrija automobila i baterija da 'poleti'. Iz ugla elektrotehnike to su Potemkinova sela, kao i Ikarbus i sva druga ekonomska i politička obećanja da ćemo zaštiti građane Srbije na Kosovu i Metohiji od etničkog čišćenja i defakto genocida koji se sprovodi. To su prazna obećanja. Velike kompanije odustaju od električnih automobila i razvijaju ih na vodonik kao pogonsko gorivo, a litijumske baterije se u Kini zamenjuju natrijumskim koje imaju fantastične performanse i mogu da se napune za pet minuta", rekao je Vuksanović.
Upitao je da li ima nade da se u Kragujevcu proizvode električni automobili i dodao da su obećanja bila da će se proizvoditi milion automobila godišnje, ali je proizvedeno 116 i da sada Srbija može da se nada da će moći da proizvodi neke delove za francuski Citroen C3.
"EU se interesuje da od Srbije napravi sirovinsku bazu, možda ne zbog litijuma, ali joj je potreban antimon i kobalt koji se nabavljaju izvan Evrope, pa je potrebna bliža i sigurnija lokacija. U Srbiji su zakoni promenjeni i na listi supstanci koje ne smeju da bude u zemljištu više nema bora, znači onaj ko piše zakone već je pripremio uslove da strani investitor eksploatiše borate i ne dobije sankcije. Hiljaditi deo bora koji bi se našao na deponiji može da uništi 10.000 hektara zemljišta", rekao je Vukasnović.
Naveo je da je čisto rudarstvo skupo i zato se minerali traže u drugim zemljama.
Profesorka Ljiljana Tomović rekla je da je za akademsku zajednicu osnovna profesionalna, moralna i društvena obaveza da postavi strateške interese naroda u Srbiji.
"Kada EU postavlja svoje strateške interese onda i mi imamo pravo da postavimo interese naroda u Srbiji", rekla je Tomović.
Dodala je da je u februaru doneto rešenje o uslovima za zaštitu prirode na području Jadra. Videlo se, prema njenim rečima, da su "procedure flagrantno prekršene i da je rešenje problematično".
"Akademska javnost je tada reagovala i 11. februara se obratila otvorenim pismom javnosti koje je potpisalo 900 stručnjaka iz različitih oblasti od čega je 600 doktora nauka i 140 naučnika iz oblati zaštite prirode i biodiverziteta. Tada je dekan Biološkog fakulteta sa nekoliko kolega zvanično podneo zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine za ukidanje rešenja Zavoda za zaštitu prirode, a isti zahtev su imali i direktor Instituta za biološka istraživanja i direktori departmana za biologiju i ekologiju prirodno-matematičkih fakulteta u Srbiji", rekla je Tomović.
Nastavno-naučna veća Biološkog fakulteta i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu su, kako je rekla, stala iza ovih zahteva, ali Ministarstvo još nije obavestilo šta se sa njim dešava.
Prema rečima koordinatora Nacionalnog tima dr Imrea Krizmanića koji je 2020. na području planiranog rudnika ispitivao stanje biodiverziteta na prostoru 30.000 hektara, obuhvaćenim Prostornim planom posebne namene su stručnjaci iz pet naučno-istraživačkih ustanova u Srbiji, među kojima su Biološki fakultet, Institut za biološka istraživanja, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Prirodnjački muzej u Beogradu i Prirodno-matematički fakultet u Nišu.
"U toku je državom potpomoguto izigravanje zakona Srbije, jer se Rio Tintu dozvoljava da jedinstveni projekat 'Jadar' o otvaranju rudnika litijuma kod Loznice podeli na tri dela čime se potpuno izbegava kumulativno dejstvo negativnih posledica u slučaju otvaranja rudnika", rekao je Krizmanić.
Analiza je, kako je naveo, pokazala da je na tom području registrovano 250 strogo zaštićenih i zaštićenih staništa biljnih i životinjskih vrsta. "Od toga je 60 odsto ugroženo, samo životinjskih vrsta preko 90 odsto i pod zaštitom je. Na tom prostoru je, tačno na mestu planirane deponije pronađena i nova biljka što je ogroman uspeh", rekao je Tomović.
Dodao je da "čak i da ne bude nikakvog akcidenta što je nemoguće, uništavanje prirode će dostići takve razmere da ni preduzetim merama neće moći da se vrati u pređašnje stanje".
"Nedopustivo je ponašanje rukovodilaca državnih službi koje su zadužene za zaštitu prirode, a to su Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode koji na flagrantan način, kršeći veliki broj zakona direktno omogućavaju Rio Tintu nezakonito dobijanje dozvola. Poslednji primer je nezakonito izdavanje rešenja o uslovima zaštite prirode Zavoda za zaštitu prirode, a na zahtev Rio Tinta", rekao je Tomović.
Istakao je da "iako je većina načelnika odelenja u Zavodu donela negativne zaključke po pitanju mogućnosti izdavanja uslova v.d. direktorka je samostalno, nezakonito prepravila akta i izdala dokument koji odgovara Rio Tintu".
U tom rešenju o uslovima zaštite prirode, kako je naveo, drastično se smanjuje prostor uticaja, a od 250 staništa predviđeno je da će pod štetnim uticajem rudnika biti 12 staništa i osam vrsta (šest ptica i vidra i dabar).
"Umesto da od Ministarstva traži obim i sadržaj studije o uticaju na životnu sredinu Rio Tinto donosi nacrte studije i to tri odjednom čime se daje lažna slika o umanjenom uticaju na prirodu. Podelili su užasno opasan projekat i time drastično smanjili njegov uticaj na prirodu, da bi dobili uslove koji mu odgovaraju. Zbog toga je podnet zahtev 25. februara za poništenje uslova i vraćanje procesa u legalne tokove", naveo je Tomović.
Hidrogeolog Zoran Stevanović rekao je da su u području Jadra problem hazardi koji su posledica uticaja geologije i čoveka.
"Čak i kiše nevelikog obima mogu da izazovu poplave, 27. marta za 24 sata u Loznici je palo 28,8 milimetara kiše, a u uzvodnom delu Jadra kod Krupnja, gde se generiše poplavni talas palo je 34 milimetra. U Valensiji je za osam sati palo 420 milimetara što je zbrisalo grad. Sve kiše ispod 50 milimetara dnevno ne izazivaju poplavni talas, ali se u Jadru dešavaju poplave jer je uzvodni sliv izgrađen od slabopropusnih stena koje ne mogu da apsorbuju vodu i zato su u tom delu redovne poplave u proleće", rekao je Stevanović.
Istakao je da je poseban problem "transfer zagađenja" koje može da se prenese u nizvodni deo, u Mačvu, koja je najbogatije izvorište vode u Srbiji i zbog čega je rudnik neprihvatljiv.
Drugi hazardi su kako je rekao, zemljotresi koji mogu da budu između sedmog i osmog stepena Merkalijve skale kako je navela kompanija Rio Tinto.
"Ministarstvo za zaštitu životne sredine je izdalo rešenje o obimu i sadržaju studije uticaja na životnu sredinu, a da samo nije uvažilo ono što su tražili drugi organi. Republička direkcija za vodu naložila je da se proceni uticaj rudnika na životnu sredinu i studija o uticaju na vodoizvorište Mačve, a to izostaje u rešenju Ministarstva za zaštitu životne sredine", rekao je Stevanović.
Teme
Povezane vesti
Prijavite se na newsletter Zelene Srbije
Obnovljivi izvori
