Sve više Kineza otvoreno razgovara o smrti
Za Jua Boa, 41-godišnjeg reditelja iz Pekinga, smrt je nekada bila apstraktan pojam - nešto dramatično, čak filmsko.
Godinama je snimao životno ugrožene pacijente u odeljenjima intenzivne nege, uvek iza kamere. Ali sve se promenilo kada je u jednoj godini doživeo tri teška napada akutnog pankreatitisa.
"Sve je bilo posledica mojih izbora - alkohol, društveni život", rekao je Ju. "Ali, to me nateralo da shvatim da je smrt jedina destinacija koju svi delimo. Poželeo sam da je razumem, da izaberem kako ću joj prići", dodao je.
Prošlog meseca, Ju je putem internetske platforme potpisao testament o životnoj volji, pridruživši se sve većem broju Kineza koji formalno dokumentuju svoje želje u vezi sa krajem života. Odlučio je da u slučaju da se njegovo stanje proceni kao nepovratno, ne želi reanimaciju, mehaničku ventilaciju ni hranjenje putem sonde.
Kako Kina napreduje, očekivani životni vek konstantno raste i dostigao je oko 79 godina 2024, što je među najvišim nivoima za zemlje u razvoju. Mnogi stariji sada žive duže i zdravije, ali porast hroničnih bolesti i izazova pri kraju života podstiče dublje razmišljanje o tome kako stariti - i umreti -dostojanstveno, piše Sinhua.
U ovom promenljivom okruženju, planiranje kraja života polako ulazi u javni diskurs. Nekada tabu tema, testament o životnoj volji i unapred donete odluke dobijaju na značaju, omogućavajući pojedincima veću kontrolu, a porodicama jasnije smernice o poslednjim željama voljenih osoba.
Ju pripada demografskoj grupi koja predvodi ovu promenu: obrazovani, urbani i tehnološki pismeni ljudi između 30 i 59 godina. Ova starosna grupa čini dve trećine od preko 60.000 ljudi koji su potpisali testament o životnoj volji sa Pekinškom asocijacijom za promociju životne volje - ranije poznatom kao platforma Izbor i dostojanstvo - od 2010. godine.
"U našim godinama, najjasniji znak promene je kada dobijamo sve manje pozivnica za venčanja, a sve više za sahrane", rekao je. "Video sam previše ljudi kako nepotrebno pate u poslednjim danima, kao moj deda, koji je osam godina bio nepokretan. To nije bio život. To je bila produžena patnja", dodao je.
Skoro 70 odsto Kineza koji su potpisali testament o životnoj volji preko ove asocijacije imaju univerzitetsku diplomu, a većina živi u razvijenim gradovima poput Pekinga, Šangaja i Šendžena, gde izloženost novim idejama oblikuje njihove stavove, piše Sinhua.
Rast je u početku bio brz, dostigavši oko 15.000 potpisnika godišnje pre šest godina, ali se kasnije usporio. Prema rečima Vang Boa, generalnog sekretara asocijacije, to nije posledica opadanja interesovanja, već pojave novih kanala za sastavljanje testamenata, poput bolnica, građanskih udruženja i notarskih kancelarija.
"Javnost je sada bolje informisana", rekla je Vang. "Kada smo počeli, niko nije reagovao na informacije koje smo delili na ViČetu (WeChat). A sada nam se pridružuju čak i srednjoškolci kao volonteri", istakla je.
Ipak, napredak se sudara s tradicijom.
U Kini, kulturne norme u vezi sa smrću i dalje su snažne, o njoj se izbegava govoriti jer se smatra lošom srećom. Odbijanje produženog lečenja, bez obzira na njegovu delotvornost, može se smatrati nepoštovanjem prema roditeljima. Porodice često insistiraju na agresivnim intervencijama iz emocionalnih razloga ili straha od osude.
Ćin Juan, lekarka na odeljenju palijativne nege u bolnici Haidian u Pekingu, često se suočava sa ovom napetošću. "Ljudi veruju da je porodica cela sve dok su stariji članovi živi. Takođe se plaše da će ih okolina osuditi ako prerano 'odustanu'", objasnila je.
Da bi to prevazišli, njen tim organizuje porodične sastanke kako bi uskladio želje pacijenata s očekivanjima porodice."To je svakodnevno pregovaranje", rekla je.
Politika počinje da odražava promenu stavova.
Godine 2023, Šendžen je postao prvi kineski grad koji je zakonski priznao testament o životnoj volji, omogućivši građanima da odbiju invazivne tretmane na kraju života.
Ovaj potez izazvao je neočekivano interesovanje, a notarske kancelarije beleže rast broja ljudi koji žele da formalizuju svoje želje.
"Mladi i parovi bez dece sve češće traže notarsku potvrdu", rekla je notarka Liu Suimei iz Šendžena."Njima je veoma stalo do očuvanja dostojanstva u poslednjim trenucima", dodala je.
Kako kinesko stanovništvo stari, sa više od 310 miliona ljudi starijih od 60 godina, vlada širi usluge palijativne nege u okviru šire strategije za zadovoljenje različitih potreba starijih građana.
Broj hospisa u Kini porastao je sa 510 u 2020. na 4.259 u 2022, a pilot programi su stigli do 185 gradova i okruga. Ipak, pristup je i dalje neujednačen, naročito u manje razvijenim zapadnim regionima. Do 2025. vlada planira da uspostavi barem jedno odeljenje za palijativnu negu u svakom pilot području, kako bi se obezbedila pokrivenost i urbanih i ruralnih zajednica.
Pojavljuju se i drugi oblici podrške. U 2024, jedan državni politički savetnik predložio je širenje obrazovanja i politike podrške. Aktivisti žele da testament o životnoj volji bude povezan sa zdravstvenim identifikacionim brojevima, kako bi se osiguralo da želje građana stignu s njima i do bolnice.
Ova promena odražava globalni trend. Dok Sjedinjene Američke Države prelaze sa statičnih testamenata na kontinuirano planiranje zdravstvene nege (ACP), Kina usvaja slične modele.
Vang vidi ACP kao budući fokus rada svoje asocijacije, sredstvo koje može da pretvori lične želje u konkretne medicinske planove.
Dodaje da asocijacija planira da koristi"velike podatke" za kreiranje politika i da širi informisanje putem video platformi kao što su Doujin (Douyin) i Bilibili.
Ipak, kulturni otpor i dalje postoji.
"Neki na nas samo odmahuju rukom, kao da će razgovor o smrti ubrzati njen dolazak", kaže Sijang Ćiaodžen, medicinska sestra u palijativnoj nezi iz provincije Džeđijang i volonterska aktivistkinja."Ali ako čekate do samog kraja, često propustite priliku za taj razgovor", naglašava.
Ona sama još nije potpisala testament o životnoj volji, ali njena ćerka zna njene želje."Jednog dana mi je rekla: 'Ako do toga ikada dođe, pobrinuću se da ideš u palijativnu negu'", rekla je Sijang."Upravo takvo tiho razumevanje želimo da izgradimo", dodala je.
I Ju Bo se suočio s nerazumevanjem. Kada je podelio svoju odluku da potpiše testament o životnoj volji na svom ViČet nalogu, prijatelji su ga zatrpali pozivima, misleći da je teško bolestan."Nisu mogli da poveruju da sam doneo takvu odluku samo da bih bio spreman", rekao je.
"Naš odnos prema smrti je gotovo upisan u naš kulturni DNK . Plašimo je se, izbegavamo je, retko je posmatramo kao nešto što nam pripada. A odluka o tome kako ćemo napustiti ovaj svet trebalo bi da bude naša sopstvena", rekao je Ju.
Uprkos svemu, ostaje optimista."Verujem da će sve više ljudi izabrati isti put", rekao je."Želim da ispričam njihove priče kroz film. Možda ćemo tada naučiti da govorimo o smrti - ne da bismo se zadržavali na njoj, već da bismo živeli mudrije zahvaljujući tome", dodao je.
