Kina traga za rukopisom Zidanku: Od drevne grobnice do svetske pozornice

Odiseja svilenog rukopisa Zidanku Ču, izuzetnog relikta iz perioda Zaraćenih država u Kini, podseća nas da istorija, kada se jednom izgubi, mora biti neumorno vraćana. Dok Kina pojačava svoje globalne napore da povrati raseljena kulturna blaga, priča o ovom drevnom rukopisu pruža nadu i služi kao jasan poziv na akciju.

Skriveno blago iskopano

Rukopis Zidanku je otkriven 1942. godine u drevnoj grobnici iz 300. godine pre nove ere, u gradu Čangša, u provinciji Hunan u centralnoj Kini, piše Kineska medijska grupa (CMG).

Ime je dobio po skladištu municije u predgrađu grada, uobičajenom prizoru u burnom periodu moderne kineske istorije. Izraz Zidanku doslovno znači "skladište metaka".

Kao najraniji poznati svileni rukopis otkriven u Kini, ovaj artefakt pruža neprocenjive uvide u drevnu kinesku kosmologiju, mitologiju i kalendarske sisteme, a njegov značaj može se uporediti sa čuvenim proročkim kostima i rukopisima iz Dunhuanga.

Gubitak u inostranstvu

Godine 1946, usred ratnog haosa, rukopis je nezakonito prokrijumčaren u Sjedinjene Američke Države.

Nabavio ga je Amerikanac pod sumnjivim okolnostima od Cai Đisijanga, posvećenog kolekcionara umetnina i istoričara koji je posedovao i proučavao artefakt.

Uprkos Caiovim višestrukim pokušajima da povrati rukopis, on je promenio vlasnike više puta u SAD, da bi na kraju postao deo kolekcije Nacionalnog muzeja azijske umetnosti pri Smitsonijan institutu u Vašingtonu.

Tokom decenija, rukopis je uglavnom bio skriven od očiju javnosti, zbog krhkog materijala od koga je napravljen i složenosti u vezi sa njegovim poreklom.

Dug put ka repatrijaciji

Tokom godina, napori da se svileni rukopis Zidanku vrati svom pravom vlasniku nailazili su na brojne prepreke.

Različiti međunarodni pravni okviri, protok vremena i složenost dokazivanja jasnog porekla predstavljali su ozbiljne izazove.

Pored toga, promenljiva geopolitička situacija i različiti stavovi prema kulturnoj restituciji dodatno su otežali vraćanje ovakvih artefakata zemljama iz kojih potiču.

Ipak, takvi izazovi ne mogu biti izgovor za neaktivnost. Kulturno nasleđe ne pripada samo državama, već čitavom čovečanstvu. Svaki artefakt nepravedno odvojen tokom sukoba ili kolonijalizma predstavlja priču otrgnutu od svojih korena, nasleđe uskraćeno svojim pravim naslednicima.

Proboj u potrazi

Nedavni događaji, međutim, ponovo su probudili nadu za povratak rukopisa.

U junu 2024. godine, značajan pomak se dogodio kada je poklopac kutije povezan sa rukopisom, sa oznakama Fogg muzeja umetnosti i datumom 16. septembar 1946, vraćen Kini od strane Univerziteta u Čikagu.

Ovaj ključni dokaz dodatno osnažuje kinesko pravo na rukopis i odražava sve širi međunarodni konsenzus o značaju kulturne restitucije.

Ceremonija primopredaje, održana u Ćingdauu, u istočnoj Kini, tokom "Međunarodne konferencije o zaštiti i povratku kulturnih predmeta uklonjenih iz kolonijalnog konteksta", istakla je važnost međunarodne saradnje u očuvanju kulturnog nasleđa.

Artefakt dolazi u žižu javnosti, dok se njegova priča prikazuje u kulturnom programu koji je proizvela i emitovala Kineska medijska grupa (CMG), a koji je široko ispraćen u međunarodnim medijima.

Obnova nasleđa, povratak identiteta

Potraga za povratkom Zidanku svilenog rukopisa simbolizuje širi i duboko značajan napor – obnovu nacionalnog nasleđa i dostojanstva.

Povraćaj izgubljenih kulturnih dragocenosti ispravlja istorijske nepravde, ali što je još važnije, podstiče veće globalno uvažavanje bogatstva drevnih civilizacija.

Putovanje rukopisa Zidanku – od drevne grobnice, preko stranih muzeja, i, nadamo se uskoro, nazad u domovinu – oslikava složenu stvarnost očuvanja kulturnog nasleđa u globalizovanom svetu.

Njegova priča ističe jednu trajnu istinu: očuvanje kulturnih artefakata je kolektivna odgovornost, koja zahteva budnost, poštovanje, međunarodnu solidarnost i saradnju.