DW: Proširenje EU neće biti u fokusu budućeg šefa nemačke diplomatije koji dobro poznaje Balkan
Budući ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful dobro poznaje Zapadni Balkan, ali mu proces proširenja Evropske unije (EU) na taj region neće biti u prvom planu, već reforma i konsolidacija Unije, kao i velika svetska žarišta, ocenjuju upućeni sagovornici Dojče velea.
Vadeful, 62-godišnji član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), iz koje dolazi i budući nemački kancelar Fridrih Merc, preuzeće resor spoljnih poslova posle nekoliko decenija tokom kojih su ministri bili iz redova liberala, zelenih i socijaldemokrata.
Jern Flek, iz evropskog centra američke organizacije Atlantski savet, rekao je za Dojče vele da nominacija Vadefula za ministra spoljnih poslova "pre svega signalizira da će Nemačka, pod kancelarom Mercom i novom koalicijom, ponovo preuzeti ulogu i ambicije političkog i ekonomskog teškaša".
"Kao prvi specijalizovani političar i ministar spoljnih poslova iz CDU u poslednjih nekoliko decenija, Vadeful se pre svega zalaže za pragmatičniji, realpolitički pristup kada je reč o bezbednosti i Evropi", kazao je Flek.
Flek je naveo da očekuje pragmatičnost Vadefula i u odnosu prema Zapadnom Balkanu, a očekuje se da tome doprinese i budući nemački državni sekretar za Evropu, što bi trebalo da bude Ginter Krihbaum, još jedan demohrišćanski političar koji se intenzivno bavio Zapadnim Balkanom.
"Zemlje i dinamika Zapadnog Balkana vrlo su poznate teme za Vadefula i predloženog državnog sekretara za Evropu Krihbauma. Region može da očekuje kontinuiranu posvećenost Vadefula i Mercove vlade u vezi s izgledima proširenja EU, iako su on i Krihbaum zagovornici 'pristupa zasnovanog na zaslugama', insistiraju na reformama i biće kritični prema ubrzanim postupcima pristupanja", rekao je Flek.
Nikola Ksavijeref iz Nemačkog društva za spoljnu politiku rekao je za Dojče vele da se Nemačka u nastupajućem razdoblju neće toliko usredsrediti na proces proširenja, koliko na proces stabilizacije EU, kako bi neko buduće proširenje uopšte bilo moguće.
"Proširenje kao proces će biti predmet diskusija u Nemačkoj, pogotovo na koji način poboljšati metodologiju, ali i pripremiti samu Uniju za apsorbovanje novih članica", kazao je Ksavijeref.
I Adi Čerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost ne daje mnogo nade zemljama regiona da će Nemačka insistirati na procesu proširenja.
"Nova vlada u Berlinu nema ambiciju da gura ubrzano proširenje EU, i u ovom trenutku fokus stavlja na reformu i konsolidaciju EU", naveo je Čerimagić za Dojče vele.
Vadeful je u nekoliko intervjua rekao da će se koncentrisati na velika žarišta poput Ukrajine, Irana i Bliskog istoka.
"To su teme koje me trenutno zaokupljaju", rekao je Vadeful u jednom razgovoru za Dojče vele.
Bivši poslanik socijaldemokrata Josip Juratović, koji je često sarađivao s Vadefulom u odborima vezanim za Zapadni Balkan, rekao je da je on "najbolji izbor" za tu poziciju iz CDU.
"Vadeful je iskusan i pragmatičan političar, što je upravo u ova turbulentna vremena od velike važnosti. Mislim da će to biti od velike pomoći i Kristijanu Šmitu u BiH", rekao je Juratović za Dojče vele.
On, međutim, smatra da će Zapadni Balkan pasti u drugi plan, ne zbog eventualnog manjka interesovanja Vadefula, nego zbog globalnih previranja.
"Međunarodna zajednica nije spremna na nagle promene na Zapadnom Balkanu jer ih trenutno ima previše po svetu. Tako da će se politika prema Zapadnom Balkanu ubuduće nešto tiše sprovoditi. Ali će se sprovoditi", dodao je Juratović.
Jedna od najglasnijih zamerki dosadašnjoj vladi Olafa Šolca, sastavljenoj od socijaldemokrata, liberala i zelenih, bila je neusklađenost spoljne politike između kabineta kancelara i Ministarstva spoljnih poslova, na čijem je čelu bila Analena Berbok iz stranke Zeleni.
U Berlinu je uvreženo mišljenje da se to neće ponoviti s Vadefulom kao ministrom spoljnih poslova i Mercom kao kancelarom.
Nemački mediji gotovo unisono ponavljaju da je Vadeful "Mercov čovek", a ističu i njihove identične stavove kada je u pitanju politika prema glavnim globalnim problemima poput nestabilnih transatlantskih veza.
Vadeful je više puta bio na Zapadnom Balkanu - u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, bliske demohrišćanima, jednom je proputovao region automobilom i tako se upoznao s problemima stanovnika.
Poslednji put Vadeful je posetio region početkom aprila, kada je na povratku sa sastanka NATO-a u Severnoj Makedoniji boravio i u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je tada na društvenim mrežama da je razgovarao sa Vadefulom.
"Posebnu pažnju posvetili smo brojnim potencijalima za otvaranje novog poglavlja u odnosima između Srbije i Nemačke, koji igraju važnu ulogu ne samo u sferi bilateralne saradnje, već i u kontekstu ukupnih odnosa u regionu i šire", naveo je Vučić.
Zanimanje za Zapadni Balkan Vadeful je pokazao i preuzimanjem vođstva Radne grupe za Zapadni Balkan, unutar poslaničkog kluba demohrišćana, od 2008. do 2013. godine, kada je prvi put bio poslanik Bundestaga.
play_arrow
