UNS: Težak položaj novinara u Srbiji, pravosuđe decenijama nemoćno da kazni ubice novinara
Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je danas da je položaj novinara u Srbiji težak, da su medijski radnici često na meti napada i da srpsko pravosuđe nema moć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
UNS je u Proglasu povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, naveo da je broj napada na novinare veći tokom 2025, u odnosu na isti period prošle godine.
"Zabrinjavajući je porast napada, uvreda i pritisaka na novinare i medijske radnike u ovoj godini. Od početka godine do danas UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare, čak sedam više nego u istom periodu prošle godine", piše u Proglasu.
UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine, a zabeležena su i tri slučaja hapšenja novinara, dok takvih situacija nije bilo prošle godine.
UNS traži da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost.
To udruženje medijskih radnika ocenilo je da srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
"Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine (...) UNS traži da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost", piše u Proglasu.
Kako navodi UNS, ekonomski položaj medijskih radnika je loš.
To udruženje je kritikovalo donosioce odluka zbog kašnjenja sa raspisivanjem konkursa za izbor članova Saveta za Regulatorno telo za elektronske medije.
Dodaje se da je od 180 zemalja Srbija po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego godinu pre.
"U prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja putem Jedinstvenog informacionog sistema, novinari i mediji u Srbiji suočili su sa velikim problemima u funkcionisanju ove platforme, kao i sa njenom netrasparentnošću. Opštine i gradovi ponovo su kasnili sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje medija, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa formiranjem liste kandidata za komisije", navedeno je u Proglasu.
UNS je zatražio sa Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kroz efikasan inspekcijski nadzor kontroliše da li lokalne samouprave poštuju obavezu i rokove raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija.
To novinarsko udruženje se osvrnulo i na položaj medijske zajednice na Kosovu i Metohiji te ocenilo da se novinari na toj teritoriji suočavaju sa finansijskom neizvesnošću nakon povlačenja stranih donatora i "neregularne raspodele novca" na medijskom konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za sufinansiranje medijskih projekata.
Dodaje se da su godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila "drastična kršenja" Kodeksa novinara Srbije.
NUNS: Srbija nazadovala u slobodi medija uprkos formalnom pomaku na listi Reportera bez granica
Iako je Srbija na Svetskom indeksu slobode medija za 2025, formalno napredovala za dve pozicije i sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za Evropsku uniju (EU) i Balklan Pavol Salai ocenjuje da je reč o "iluzornom napretku", jer je istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija u zemlji, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
"U političkoj atmosferi dodatno polarizovanoj anti-vladinim protestima tokom 2023. i 2024. godine, novinari su često meta napada članova vladajuće elite, koje dodatno pojačavaju pojedini nacionalni TV kanali. Ni političari ni državne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čije članove uglavnom imenuje vlast, nisu pokazali volju da poprave situaciju. Novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup intervjuima sa njenim predstavnicima i javnim informacijama", piše u Izveštaju RSF.
Novinari, kako je navedeno, imaju sklonost ka autocenzuri, uticaj medijskih zakona još nije procenjen, a iako su propisi koji se odnose na postupanje tužilaštva i policije u slučajevima napada na novinare dali pozitivne rezultate u nekim slučajevima, pravosuđe još uvek mora da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija.
Većina medija prihoduje od oglašavanja i netransparentnih državnih subvencija, a pristup tim izvorima prihoda u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i zavisi od uredničke naklonosti. Takođe, kako je navedeno, koncentracija medijskog vlasništva predstavlja novu zabrinjavajuću pojavu.
U Izveštaju je navedeno i da u su novinarke u Srbiji i dalje mete napada zbog svog rada, ali i zbog svog pola, a nacionalne televizije i provladini tabloidi često krše etičke standarde u izveštavanju o nasilju nad ženama i nacionalnim manjinama.
Kada je u pitanju bezbednost novinara i novinarki, zaključak RSF je da se oni u Srbiji i dalje ne osećaju zaštićeno.
"Oslobađajuća presuda iz 2024. godine, doneta u žalbenom postupku protiv četvorice bivših obaveštajaca optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, istakla je problem nekažnjivosti zločina protiv novinara. U javnost su dospeli i zabrinjavajući slučajevi nezakonitog hakovanja mobilnih telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije", piše u Izveštaju.
"Sloboda medija u Srbiji nastavlja da se pogoršava", napisao je u izjavi za medije predstavnik RSF-a za EU i Balkan Paval Salai.
Kako navodi, ocena Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
"Stoga se napredak Srbije za dva mesta na listi više može pripisati padu drugih zemalja, uključujući i Kosovo", dodao je on.
Kako je naveo, Srbija i dalje zauzima pretposlednje mesto u zoni EU–Balkan, koja obuhvata 40 zemalja.
Prema Indeksu slobode medija Srbija se i dalje svrstava u kategoriju zemalja sa "teškom" (narandžastom) situacijom po pitanju slobode medija, što je druga najgora kategorija od ukupno pet.
