"Posle relativno snažnog rasta BDP-a od 4,5 odsto u prvoj polovini prošle godine, rast je usporio na 3,3 odsto u drugom polugodištu, a podaci sa početka 2025. sugerišu da je u toku dalje usporavanje", navodi se u izveštaju EY.
Dodaje se da rizici, neizvesnosti, nove protekcionističke politike, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više opterećuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji.
Tim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija. Slaba tražnja potrošača i smanjena investiciona aktivnost u tim zemljama ograničavaju izvoz srpske robe i usluga, kao i priliv investicija.
"Taj efekat je ipak donekle ublažen usled sve veće trgovinske razmene i priliva investicija iz Kine, i drugih vanevropskih zemalja, poput Turske, čije ekonomije i dalje rastu relativno intenzivno", smatraju analitičari EY.
Istakli su da sve te okolnosti imaju različiti efekat na različite sektore u Srbiji - izvozno orijentisani deo prerađivačke industrije, poput proizvodnje auto-delova je pod pritiskom slabljenja inostrane tražnje, poljoprivreda i energetika su ugrožene relativno suvim i toplim vremenom tokom cele 2024. i na početku 2025. Naveli su i da rudarstvo uživa efekte pojačane tražnje iz Kine i nedavnog rasta cena sirovina u svetu.
Bankarski sektor u Srbiji, ipak, ostvario je tokom prošle godine rekordne rezultate u uslovima i dalje relativno visokih kamatnih stopa.
Sa srpskim izvozom koji je tokom prošle i početkom ove godine stagnirao, i privatnim investicijama koje su znatno usporile tokom poslednjih meseci, potrošnja domaćinstava postala je ključni "motor" rasta privrede, što samo po sebi može otvoriti i nove makroekonomske rizike, navodi se u izveštaju EY.
Pored toga što i rast potrošnje pokazuje znake usporavanja na početku 2025. godine, sudeći po usporavanju realnog rasta potrošnje na malo na jedan odsto međugodišnje u toku prva dva meseca 2025, nakon rasta od oko pet odsto na nivou 2024, ostaju i neki strukturni izazovi za srpsku privedu.
Konkurentnost izvoznika je relativno slaba u uslovima akutnog nedostatka radne snage, i nedavnog značajnog rasta troškova rada i energije, a deficit tekućeg računa je značajno proširen.
"Uz sve to, ponovo su pojačani inflatorni pritisci, mahom zbog spoljnih faktora, a primećuju se i blagi depresijacijski pritisci na kurs dinara. Tako Narodna banka Srbije posle relativno dužeg perioda ponovo interveniše prodajom deviza na međubankarskom tržištu, a takođe drži referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75 odsto od septembra prošle godine, a koja bi moguće ostala oko ovog nivoa i u nastavku godine, imajući u vidu obnovljene inflatorne pritiske", ukazali su analitičari EY.
Fiskalna pozicija, kako su naveli, ostaje relativno stabilna, ali se uočavaju i efekti usporavanja potrošnje, u vidu veoma blagog realnog smanjenja poreskih priliva tokom prva dva meseca 2025, pa je moguće da u toku godine dođe i do širenja fiskalnog deficita.
Prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda, moguće je širenje budžetskog deficita na 3,3 odsto BDP-a, u odnosu na 2,1 odsto iz 2024.
