Sekretarijat Energetske zajednice: Emisije gasova iz termoelektrana u Srbiji veće nego u EU

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Artur Lorkovski izjavio je danas da emisije sumpora i prašine iz termolektrana u Srbiji još nisu usklađene sa odgovarajućim normama EZ.

On je na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku na kome je predstavio Izveštaj Sekretarijata o napredovanju Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetke za 2024. rekao da je potrebno zameniti postrojenja.

"Kada je reč o velikim ložištima (termoelektrane) još nivo emisija sumpora i prašine nije u skaldu sa odgovarajućim normama koje su u EZ usvojene 2018. godine", rekao je Lorkovski.

Dodao je da je potrebno doneti odluku da se postepeno, planski zatvore ta postrojenja i zamene dekarbonizovanim kapacitetetima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije.

U Izveštaju je navedeno da sva domaćinstva i mali kupci imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, što nije u skladu sa direktivom EU.

Sertifikacija Jugorosgas-Transporta, kako je navedeno, nije napredovala od kako je vlada usvojila plan 2021. godine.

Operator sistema skladištenja gasa Banatski dvor nije, prema Izveštaju, razdvojen u skadu sa Uredbom o skladištenju gasa, a to je trebalo da bude završeno do 31. marta 2024. godine.

Dodaje se da Srbijagas, kao operator distributivnog sistema, još nije razdvojen u skladu sa Uredbom o gasu.

"Pristup trećih strana sistemima prenosa i skladištenja nije obezbeđen", rekao je Lorkovski.

Veleprodajno tržište energenata u Srbiji je, prema njegovim rečima, jedno od "najmonopolizovanijih" tržišta u EZ i Evropi.

Istakao je da je i maloprodajno tržište, takođe "koncentrisano".

Interkonektor Srbija-Bugarska, kako je rekao, završen je i operativan, međutim komercijalni rad tek treba da počne. Količina raspoloživog kapaciteta tog interkonektora je, prema njegovim rečima, još neizvesna sa tehničkim kapacitetom od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Lorkovski je rekao da se Integrisni nacionalni energetski klimatski plan (INEKP) "korak po korak implementira".

Istakao je da se sistem za emisiju gasova gradi i funkcionalan je i da su prve dozvole za emisije izdate.

"Sa Ministarstvom smo imali temeljne razgovore o obnovljivim izvorima energije i usagalsili smo se oko cilja koji je predložila Srbija i očekujemo da će ga postići", rekao je Lorkovski.

Dodao je da je ostvaren napredak u energetskoj efikasnosti, nakon usvajanja zakona 2021. godine, kao i u snabdevanju naftom.
 
"Kada je reč o zaštiti životne sredine parlament u Srbiji je usvojio direktivu o uticajima na životnu sredinu, a ta regulativa omogućava da se određena područja štite. To je važno i za pravnu sigurnost investitora", kazao je Lorkovski.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da Srbija preduzima reforme u energetskom sektoru koje su važne za pristupanje zemlje Evropskoj uniji, a kojima se obezbeđuje energetska tranzicija i stabilno snabdevanje.

Ona je rekla da se Srbija u Izveštaju ističe dobrim ocenama i vodećom pozicijom u regionu u reformama u energetskom sektoru.

Srbija je, prema njenim rečima, ocenjena kao lider u sektoru elektroenergetike i obnovljivih izvora energije jer je najviše napredovala od svih ugovornih strana iz regiona i po pripremljenosti za spajanje tržišta.

Istakla je da je posle 11 godina završen proces sertifikacije "Transportgasa".

Đedović Handanović je rekla da je krajem prošle godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici sa odredbama o čistoj električnoj energiji, a zatim Uredba o raspodeli prenosnog kapaciteta i upravljanja zagušenjima kojima su uspunjeni preduslovi za spajanje tržišta električne energije sa susednim državama u EU i Energetskoj zajednici.

Ona je rekla da će do juna, u skladu sa reformskom agendom biti usvojeno šest uredbi.

Dodala je da će se ove godine usvojiti još tri zakona iz oblasti energetike, među kojima su i zakoni o tržištima nafte i gasa.

Đedović Handanović je rekla da će do kraja godine biti završen sitem za odsumporavanje na termoelektrani "Nikola Tesla B" i da će posle toga 90 odsto kapaciteta termoelektrana imati visoke mere zaštite životne sredine od sumpora i praškastih materija.

Navela je i da će do 2030. godine svaki drugi kilovat električne energije biti proizveden iz obnovljivih izvora.